(МР 1980,5,9). 24 .4.1980 von Krasnodar und Kuban‘ (MP 1980,6,4). 12–14.4.1980 Teilnahme am internationalen Seminar der Christlichen Weltkonferenz in Budapest (mP 1980,9,7). Werke: Zasedanie komissi Vsemirnoj missii i evangelizacii Vsemirnogo Soveta Cerkvej (Mechiko, 8.–19.12.1963 g.) in: MP 1965, 2,66–67. Jubilejnye torestva posvjašennye prazdnovaniju 1400-letija osnovanija monastyrja sv. vkm. Ekateriny na Sinae, in: MP 1967,1,55. Dvadcatyj Medunarodnyj starokatolieskij Kongres, in: MP 1970, 11,55–56. Zasedanie Central‘nogo komiteta VSC, in: mP 1972,11,53–59. Zasedanie Central‘nogo komiteta VSC v eneve, in: MP 1974, 4,55–59. Na mirnoj konferencii v Indii, in: MP 1975,4,49–51. Vsemirnaia Ljuteranskaja Federacija nakaune estoj Assamblej, in: MP 1977,4,48–50. Uerdenie Afrikanskoj ChMK, in: MP 1978,4,42–43. Medunarodnaja konferencija za zaprešenie nejtronnoj bomby, in: МР 1978,6,46. Medunarodnaja konferencija nepravitel’stvennych organizacii po razorueniju, ebda 47. Na desjatoj, Specialnoj sessii 00N po razorueniju, in: mP 1978, 10,34–35. Special " naja sessija Vsemirnogo Soveta Mira, in: mP 1975,5, 49–50. Bogoslovskie sobesedovanija s Episkopal‘noj Cerkov " ju v SŠA, in: МР 1980,2,59–61. Konferencija nepravitelstvennych organizacii v Nju-Jorke, in: МР 1980,11,38–40. Weihnachtsbotschaften, in: StdO 1968,l,9f.; 1969,1,5; 1970,1,5. Osterbotschaften, in: StdO 1968,4,7; 1969,4,7; 1970,4,7. Jubiläumsfeier des hl. Katharinenklosters auf dem Sinai, in: StdO 1967,2,17–21. Zwanzigster Jahrestag der Inthronisation S. Seligkeit, Justinian, Patriarch von Rumänien, in: StdO 1968,9,46–55. Augustin Kardinal Bea, in: StdO 1969,1,44–46. Jubiläumsveranstaltungen der Bulgarischen Orthodoxen Kirche, in: StdO 1969,7,14–23. Zwanzigster Internationaler Altkatholiken-Kongreß in Bonn, in: StdO 1970,11,35–36. Tagung des Zentralausschusses des Weltrates der Kirchen in Addis Abeba, in: StdO 1971,5,39–46. Literatur: StdO 1967,11,12–13. StdO 1967,12,11. Читать далее Источник: Русские православные иерархи : период с 1893-1965 гг. : [Каталог]/Митр. Мануил (Лемешевский). - Куйбышев. : 1966./Часть 2. Боголеп (Анцух) – Гурий (Степанов). – 420 с.

http://azbyka.ru/otechnik/Manuil_Lemeshe...

1955 Abschluß der Oberschule in der Haupstadt Usbekistans, dann Studium am GS Saratov, von 1956 bis 1958 am GS Leningrad. Dann folgten drei Jahre Militärdienst, bis 1960. Nachdem er als Wirtschaftsleiter von 1960 bis 1961 in der Eparchialverwaltung gearbeitet hatte, setzte er 1962 seine theologische Ausbildung im 4. Studienjahr des GS Leningrad fort. 1966 Abschluß der GA mit dem Erwerb des Grades cand. theol. für seine Diplomarbeit «Der Gottesdienst der heiligen Ostern in seiner historischen Entwicklung». 19 .12.1965 Mönchsweihe, 24.12.1965 Mönchsdiakon, am 29 .5.1966 wird er zum Mönchspriester geweiht. In den Jahren 1966/67 ist er Aspirant für Byzantologie an der Leningrader GA und unterrichtet Liturgik im 3. und 4. Kurs des Seminars, ebenso liest er Dogmatik an der GA. Am 17 .1.1967 wird er Oberassistent des Inspektors der Leningrader GA, am 11.8.1967 Inspektor, zugleich wird er auch Archimandrit. Bis 1968 dozierte er im 3. und 4. Kurs der Akademie, am 9.8.1968 wird er zum kommissarischen Rektor der Leningrader Lehranstalten ernannt. Er nahm 1968 an mehreren Auslandsreisen teil: er besuchte die Gemeinden des westeuropäischen Exarchats, nahm an der 3. Allchristlichen Friedenskonferenz in Prag teil sowie an der 4. Weltkirchenkonferenz in Uppsala. Am 28.11.1968 zum В von Tichvin und Rektor der Leningrader Lehranstalten erwählt. 6 .12.1968 Bischofsweihe in Leningrad (mP 1969,2,7–14; StdO 1969,2,18–21; MP 1962,1,3; StdO 1969,3,9–17). 25 .6.1970 В von Wien und Österreich (ZMP 1970,9,19). 3 .9.1974 В von Wilna und Litauen (mP 1974,11,3). 10 .4.1978 В von Tula und Belev (mP 1978,6,2). Werke: Sessija Mepravoslavnoj komissii po dialogu so starokatolikami, in: MP 1972,5,54–56. Pastyrskij s-jezd v Vene, in: MP 1972,8,61–62. Cel‘posta – preobraenie eloveka (Predigt), in: mP 1972, 2,31–32. Otšel‘niestvo na slube eloveestvu (Predigt), in: MP 1974, 6,38. Bratskij vizit delegacii Ierusalimskoj Pravoslavnoj Cerkvi, in: MP 1976,2,13–15. Viertes ökumenisches Symposium, in: StdO 1972,11,42–44.

http://azbyka.ru/otechnik/Manuil_Lemeshe...

Am5.4.1974 von der Leitung des Exarchats auf eigenen Wunsch befreit (MP 1974,6,4). – Am 5.7.1979 erhält er den Sergij-von-Radone-0rden 2. Kl. (МР 1979, 10,2). Anschrift: 34 Upper Addison Gardens, London W. 14/England; Tel.: 160 35200. Werke : Beseda о molitve, in: MP 1968,1,73–74. Boijata majka, in: Duchovna Kultura 1973,9,1–2. The Children of God and their liberty in the Church, in: Dial. Ecum. 21(1970) 417–424. Christus begegnen. Stationen. Freiburg/Br. 1975,142 S. «Comme un vivant revenu d1entre les morts», in: Contacts 89 (I975)67–99. Contemplation et ascèse. Contribution orthodoxe. Etudes Carm. 28(1949)49–67. L " École de la Prière. Paris 1972, 156 S. God and Man. London 1971, 125 S. Lebendiges Beten. Freiburg/Br. 1976,144 S. Living Prayer. London 1966, 125 S. Meditations on a theme. A spiritual journey. London 1971,–60 S. La mise en question de Dieu, in: Vestnik Eksarchata 93–96 (1976)3–14. Molitva i izn’, in: MP 1968,3,58–73; 4,63; 5,56; 6,71; 7 ,58. bogosluenii i stile christianskoj izni, in: MP 1968,9, 67–72. Cerkvi, in: MP 1967,9,73–79. La Parabole de l’Enfant prodigue, in: Vestnik Eksarchata 69 (I970)12–26. La Pastorale, la mort, in: Presence orthodoxe 26(1974)40–45. La Prière, in: Vestnik Eksarchata 65(1969)16–24. Prière et vie, in: Vestnik Eksarchata 72(1970)251–260; 73–74 (I97I)5–23; 75–76(1971)134–150. Prière vivante. Paris 1972. Les problèmes de la diaspora orthodoxe, in: Contacts 62–63 (1968)224–227. Propovedi i besedy. Paris 1976, 121 S. Qu’est-ce que Dieu? Qui est Dieu? Conférence faite le 11 nov. 1969 à la Fraternité Orthodoxe à Paris, in: Contacts 70 (1970)95–118. School for Prayer. London 1970. Scuola di pregliera. Brescia 1976. Les stigmates, in: Vestnik Eksarchata 44(1963)192–202. The Suffering and Death of Children, in: Eastern Churches Revue 8(1976)107–112; in: ECNL 8(1979)18–23. Sušnost’ molitvy, in: Vestnik Eksarchata 61(1968)41–47 . The True Worth of Man, in: Sobornost», Ser.5, Nr.6 (London 1967)383–391. Uenie Cerkvi о Svjatom Duche. Paris 1926, 40 S.

http://azbyka.ru/otechnik/Manuil_Lemeshe...

Literatur: F. Heyer, Die orthodoxe Kirche, S. 64. P. Hauptmann, Die Katechismen der russisch-orthodoxen Kirche, Göttingen 1971, S. lOlff. N. Rklickij, izneopisanie, 154f. Gedeon (Dokukin Aleksandr Nikolaevi), ЕВ von Novosibirsk und Barnaul Geboren 1929 in der Novo-Pokrovskaja Stanica im Krasnodarskij Kraj, Nordkaukasus, in einer Bauernfamilie. Nach dem Tod des Vaters im Jahre 1932 wurde er von der Mutter erzogen, mit 12 Jahren beginnt er den Altardienst. 1947 beendete er die 8. Klasse der Mittelschule und trat in das GS in Stavropol’ ein. Dann diente er in der Roten Armee. 1952 Abschluß des GS Stavropol’ und wurde Psalmensänger und Dirigent an der Entschlafungskirche der Stadt Machakala, Dagestan. 2 .8.1953 Diakonweihe durch EB Antonij (Romanovskij) von Stavropol’ und Baku, 4.8.1953 Priesterweihe. Er diente zunächst an der Panteleimon-Kirche in Kislovodsk, Ep. Stavropol’. 1955 nimmt er teil am Fernkurs an der GA Leningrad, den er 1960 abschloß als cand. theol. für die Arbeit «Das Christentum im Nordkaukasus vor und nach der Vereinigung mit Rußland». 1961 wird er Protoierej und Vorsteher der Panteleimon – Kirche in Kislovodsk, und im Mai 1962 Vorsteher der Pokrov – Kirche in Mineral‘nye Vody, Ep. Stavropol’. 26 .3.1965 wird er von M Nikodim (Rotov) von Leningrad zum Priester der Katherinenkirche in Petrozavodsk (am Onega­see!), am 13.8.1965 zum Priester der Kreuzerhöhungs-Kathedrale ernannt, ab 1.1.1966 wird er Vorsteher dieser Kirche und Dekan der Kirchen der Ep. Olonec. 23 .3.1966 Mönchsweihe, am 8.5.1966 Erhebung zum Archimandrites 7 .10.1967 Ernennung zum В von Smolensk und Vjaz‘ma. 22 .10.1967 Bischofsweihe durch M Nikodim (Rotov), EB Aleksij (Ridiger), EB Pavel von Novosibirsk u.a. Hierarchen in Leningrad. 13 .1.1972 В von Novosibirsk und Barnaul (МР 1972,3,2; StdO 1972,4,7). 31 .12.1974 zw. Vw der Ep. Omsk und Tjumen (mP 1974,12,16). erhält er den Vladimir-Orden 2. Kl. (mP 1978, 5,7). 2 .9.1977 Erhebung zum EB (ZMP 1977,11,2). 2011 .1979 wird ihm der Sergij-Orden 2 Kl. verliehen (МР 1980,5,9).

http://azbyka.ru/otechnik/Manuil_Lemeshe...

Пение патриаршего хора под управлением К. звучит в кинофильме С. М. Эйзенштейна «Иван Грозный» (1944), в документальных фильмах «Поместный Собор Русской Православной Церкви в 1945 году» (1945), «Празднование 500-летия автокефалии Русской Православной Церкви в 1948 году» (1948), «Высокое служение» (1958). Награжден орденом равноап. кн. Владимира 3-й степени (1962), Патриаршими грамотами. Похоронен у алтаря ц. Преображения Господня в Патриаршей резиденции в Переделкине. Арх.: Муз. соч.: Нотная б-ка Богоявленского собора в Елохове: «Верую», «Разбойника благоразумного», Шестопсалмие (с соло дисканта и тенора), «Душе моя», Малое славословие, Припевы на акафисте Страстям Христовым, «Вскую мя отринул еси». Лит.: Савинский С. Духовный концерт в Моск. консерватории, посвященный интронизации нового патр. Алексия 6 февр.//ЖМП. 1945. 3. С. 27; Избр. произведения к концерту Патриаршего хора под упр. В. С. Комарова. М., 1948; Сергеев Е. Н. 50-летие регентского служения//ЖМП. 1962. 12. С. 13-14; [К 75-летию со дня рождения В. С. Комарова]//Там же. 1969. 1. С. 69; Воробьёв Н., прот. Регенту патриаршего хора В. С. Комарову - 80 лет//Там же. 1974. 9. С. 21-23; он же. В. С. Комаров: [Некролог]//Там же. 1975. 3. С. 27; Ковская М. А., Журавлёв Н. В. «Пойте Богу разумно...»: В. С. Комаров в восп. современников (1893-1974)//Тр. Моск. регентско-певч. семинарии, 2000/2001. М., 2002. С. 237-252; Любартович В. А., Юхименко Е. М. Собор Богоявления в Елохове: История храма и прихода. М., 2004. С. 163-165, 178-179, 197, 215-216, 229-230, 245; Мистюкова Е., Мезенцев А. Пасхальный канон: неизвестные страницы//Моск. ЕВ. 2006. 3/4. С. 121-122. Дискогр.: Компакт-диски: Патриарший хор под упр. В. С. Комарова (16 июля 1948, 500-летие автокефалии РПЦ). М., 2003; «Верую»: Патриарший хор под упр. В. С. Комарова (25 дек. 1961). [Саратов], 2007. Н. С. Сергеев Рубрики: Ключевые слова: ДАНОВСКИЙ Виктор Игнатьевич (1878 - 1963, Тбилиси), хоровой дирижер, регент, преподаватель, муз. критик, композитор, общественный деятель

http://pravenc.ru/text/1841824.html

Vom 5.–18.8 .1983 weilte er auf dem Athos (MP 1983 ,11 ,4). Am 26.12.1984 wurde er zum EB von Irkutsk und ita, Vw der Ep. Chabarovsk ernannt (MP 1985,2,10; StdO 1985,5,4). Furov berichtet, daß EB Chrizostom schon nach den ersten Monaten seiner Amtszeit in Kursk sich emsig um die Belebung des religiösen Lebens in seiner Eparchie bemüht habe. Er wurde deswegen vor den Bevollmächtigten für religiöse Angelegenheiten zu einem Gespräch zitiert und über die Gesetze «aufgeklärt». Der Bsagme: «In meiner Ep. sind z.Z. etwa 40 Kirchen geschlossen, weil keine Priester vorhanden sind. Als stellvertretender Leiter des Kirchlichen Außenamtes möchte ich nicht, daß man von mir sagt, dieser Bischof ist ein Atheist..., ein Tschekist. Ich will vor den Augen der Gläubigen und der Ausländer ein makelloser Bischof sein» (Vest.russ.ehr.dv. 130 A979J286f ). Bei seinem Besuch in den USA hat BChrizosmom offen ernste Schwierigkeiten zwischen Staat und Kirche in der SU zugegeben; er sagte, nur ein Viertel der jungen Männer, die Priester werden möchten, können in die GS aufgenommen werden. Er selbst habe 120 Neupriester ohne formale theologische Ausbildung in den 6 Jahren seiner Tätigkeit in seiner Ep. geweiht, so daß nun von den 197 «arbeitenden» Kirchen 1980 keine ohne Priester ist. Diese seine unabhängige freie Haltung hat ihn wahrscheinlich die Absetzung vom Posten des stellvertretenden Leiters des Kirchlichen Außenamtes gekostet (D. Pospielovsky, The Russian Church 410–412). Sein religiöser Eifer war wohl auch der Grund für seine Versetzung nach Sibirien! Am 19.7.1988 wurde er von der Verwaltung der Ep. Chabarovsk befreit (МР1988,10,3). Literatur: MP 1974,S,4; 12,6. MP 1975,1,4; 11,3. МР 1975,1,5. MP 1977,8,3; 3,34; 11,2; 11,3; 12,8. МР 1978,10,2. MP 1981,2,7; 5,5; S.13; 10,4. МР 1983,11,4. MP 1985,2,10; StdO 1985,5,4. KNA 1975, 7/8, S.15. Vest.russ.ehr.dv. 130(1979)284, 286ff, 308. Prav. Rus» 1981,13,15. Deutsche Tagespost vom 8./9.2.1985, S.5. D. Pospielovsky, The Russian Church 408,410f, 462.

http://azbyka.ru/otechnik/Manuil_Lemeshe...

АНДРЕЙ Матвеевич Трофимов (1882 – 1938), мч. (пам. 29 мая и в Соборе новомучеников и исповедников Российских) АНДРЕЙ Николаевич Бенедиктов (1885-1937), свящ., сщмч., (пам. 21 сент. и в Соборе Новомучеников и исповедников Российских) АНДРЕЙ Петрович Быстров (1873-1937), свящ., сщмч. (пам. 24 сент. и в Соборе Новомучеников и исповедников Российских) АНДРЕЙ Владимирович Воскресенский (1884-1937), прот., сщмч. (пам. 18 окт., в Соборе новомучеников и исповедников Российских и в Соборе новомучеников, в Бутове пострадавших) АНДРЕЙ Иосифович Дальников († 1920 или 1921), свящ., сщмч. (пам. 3 сент. и в Соборе Новомучеников и исповедников Российских) АНДРЕЙ Николаевич Добрынин (1874-1938), свящ., сщмч. (пам. 8 февр. и в Соборе Новомучеников и исповедников Российских) АНДРЕЙ Косовский (1878-1920), прот., сщмч. (пам. 3 дек. и в Соборе Новомучеников и исповедников Российских) АНДРЕЙ († 1918), мч. (пам. 29 окт., в Соборе новомучеников и исповедников Российских и в Соборе Рязанских святых) АНДРЕЙ Иванович Гневышев (1872-1941), мч. (пам. 22 февр. и в Соборе Новомучеников и исповедников Российских) АНДРЕЙ Никитич Мищенко (1893-1938), регент в одном из храмов Харькова, мч. (пам. 12 мая и в Соборе Новомучеников и исповедников Российских) АНДРЕЙ (Ухтомский Александр Алексеевич, кн.; 1872-1937), [архи]еп. Уфимский и Мензелинский, миссионер, один из основ. Катакомбного движения ИПХ АНДРОНИК (Суриков Андрей Иванович; 1885 – 1938), прмч. (пам. 9 сент. и в Соборе новомучеников и исповедников Церкви Русской), иером. АНДРОНИК (Никольский; 1870-1918), архиеп. Пермский и Кунгурский, сщмч. (пам. 7 июня, в Соборе новомучеников и исповедников Церкви Русской, В Соборе новомучеников и исповедников Радонежских, в Соборе Отцов Поместного Собора Церкви Русской 1917-1918 гг., в Соборе святых Пермской митрополии, в Соборе Санкт-Петербургских святых и в Ростово-Ярославских святых) АНДРОНИК (Барсуков Александр; † 1917), иеродиак., прмч. (пам. 7 дек. и в Соборе новомучеников и исповедников Российских) АНДРОНИК (Лукаш Алексей Андреевич; 1889-1974), схиархим., старец Глинской в честь Рождества Пресв. Богородицы пуст.

http://pravenc.ru/rubrics/121814_5.html

вариантов «Колядника», «Громника», «Лунника», «Зодейник» и «Число псалтырное» - собрание ответов для гадания по Псалтири с указанием номеров псалмов), молитвы-обереги от диавола и злого духа (в т. ч. приписанные святым Сисинию и архиеп. Николаю Мирликийскому), от сердечной болезни и укуса бешеного пса. Наряду с этим в Д. п. с. представлены произведения против еретиков (анонимная переделка антибогумильской «Беседы» Козьмы Пресвитера), отдельные главы из «Златоструя», «Лествицы» Иоанна Синайского, сочинений прп. Максима Исповедника, Житие св. Нифонта, еп. Констанцского, «Чудо св. вмч. Георгия о змие», анонимные поучения духовно-нравственного характера, подборки епитимийно-канонических правил, вопросы-ответы и др. Наиболее поздний текст в Д. п. с., определяющий terminus ante quem в его датировке,- «Сказание Пандеха», относится исследователями к 1259 г. ( Радойчич. 1960). Лит.: Ka anovskij V. Nekoliko spomenika za srpsku i bugarsku povijest//Starine. Zagreb, 1880. Knj. 12. S. 69-70, 239-255; Соколов M. И. Материалы и заметки по старинной слав. лит-ре. М., 1888. Вып. 1; П. Зборник попа Садржина и пророштва. Београд, 1890; ССКА. 5; Мочульский В. Следы нар. Библии в слав. и древнерус. письменности. Од., 1893. С. 261-269; Сперанский М. Н. Из истории отреченных книг. СПб., 1899. [Вып.] 1: Гадания по Псалтыри; он же. К истории взаимоотношений рус. и югослав. лит-р: (Рус. памятники письменности на юге славянства)// О н же. Из истории русско-слав. лит. связей. М., 1960. С. 25-26, 44-45; Каталог Нар. б-ке у Београду. Београд, 1903, 1982р. 4: Рукописи и старе штампане С. 290-294. 466; Иванов Й. Богомилски книги и легенди. София, 1925, 1970р. С. 191-200; А. св. Саве и школе у нове peдakцuje српских споменика//Светосавски зборник. Београд, 1936. 1. С. 245-276; Радойчич Г. С. Пандехово сказание 1259 г.: О Византии, татарах, куманах, русских, венграх, сербах, болгарах//ТОДРЛ. 1960. Т. 16. С. 161-166; Бегунов Ю. К. Козма Пресвитер в слав. лит-рах. София, 1973. С. 132-143, 401-408; Т. Пандехово пророчанско ucmopuja. Београд, 1974. 25. С. 139-149; Д. Српска прерада Козмине беседе у Зборнику попа Београд, 1976. 7. С. 61-90; Георгиев Е. И. Литературата на Втората българска държава. София, 1977. Т. 1: Литература на XIII в. С. 254-281; «Русизми» у Зборнику попа В. Мошина. Београд, 1977. С. 129-132; Б. О зимама и коледама у Зборнику попа Београд, 1980. Бр. 2. С. 153-165; М., Л. Опис рукописа Народне библиотеке Cpбuje. Београд, 1986. 1. С. 355-361. 167; Miklas H. Kyrillomethodianisches und nachkyrillomethodianisches Erbe im ersten ostslavischen Einflüss auf die südslavische Literatur//Symposium Methodianum: Beitr. d. Intern. Tagung in Regensburg. Neurid, 1988. S. 446, 460; Тъпкова-Заимова В., Милтенова А. Историко-апокалиптичната книжнина във Византия и в средновек. България. София, 1996.

http://pravenc.ru/text/180385.html

Келейные корпуса, окружающие церковь с юга и с запада, построены в период между 1728 и 1771 годами. Старинная часовня святого великомученика Георгия «над ручьем» была построена в конце XVIII века одновременно с монастырской церковью, снесена в 1905 году и вновь восстановлена по проекту Владимира Николича. Иконостас в ней был выполнен в 1739 году. Исторические данные о монастыре можно также найти и на литографии петроварадинского мастера Михаэля Троха 1837-41 гг. Во время Второй мировой войны в 1941 году были разграблены многочисленные ценности монастыря. Большинство вещей было вывезено в Загреб. В послевоенное время часть ценностей была возвращена и сегодня хранится в Музее Сербской Православной Церкви в Белграде. Монастырский комплекс был полностью отремонтирован в 1893 году, а в 1921 году в монастыре были сделаны небольшие изменения. После войны обитель стала женской. В 1974 году три сестры Радосавлевич (Екатерина, Марина и Варвара) приехали в монастырь, в котором не было ни дверей, ни окон, ни даже дорог – царило полное запустение. До этого, во время Второй мировой войны, здесь был партизанский, а затем пульмонологический госпиталь, какое-то время здесь также располагался архив Воеводины. После монастырь оставался запущенным, заросшим сорной травой настоятельница монастыря Екатерина (одна из сестер, упокоилась в 2019 году) часто вспоминала тяжелые послевоенные начинания в монастыре. После постепенного обновления обители сюда стали приходить новые монахини. С южной стороны монастыря находиться большой парк, который был посажен французами 150 лет назад. Группа садоводов, содержавших парк в Версале, приехала в Беочин из Парижа. В монастырском саду построили настоящую уменьшенную копию Версальского парка с красивым фонтаном и бассейном посередине, сделали дорожки с невысокими вечнозелеными растениями. Было посажено много уникальных видов цветов, декоративных кустарников и редких видов деревьев. Также были посажены несколько видов магнолий, елей, серебряных сосен и редких хвойных и лиственных деревьев, декоративных кустарников, которые не характерны для этого региона.

http://azbyka.ru/palomnik/Женский_монаст...

Лит.: Калайдович К. Ф. Иоанн, экзарх Болгарский. М., 1824. С. 15, 24; Филарет (Гумилевский), архиеп. Святые южных славян. СПб., 18822. С. 7; Леонид (Кавелин), архим. Откуда родом была св. вел. кнг. Ольга//РС. 1888. июль. С. 215-222; он же. Древняя рукопись//РВ. 1889. Апр. С. 3-24; Истрин В. М. Александрия рус. хронографов: Исслед. и текст. М., 1893. С. 354-357; Евсеев И. Е. Григорий пресвитер, переводчик времени болг. царя Симеона//ИОРЯС. 1902. Т. 7. Кн. 3. С. 356-366; Соболевский А. И. Два рус. поучения с именем Григория//Там же. 1907. Т. 12. Кн. 1. С. 250-262; он же. Из церковнослав. учительной лит-ры//Там же. 1908. Т. 13. Кн. 4. С. 246-289; 1910. Т. 15. Кн. 2. С. 41-61; Барац Г. М. О составителях «Повести временных лет» и ее источниках, преимущественно еврейских. Берлин, 1924. С. 13, 29, 75-81, 110, 111, 143, 144; Киселков В. С. Проуки и очерти по старобълг. лит-ра. София, 1956. С. 111-115; Георгиев Е. Разцветът на бълг. лит-ра в IX-X в. София, 1962. С. 299-303; Палаузов С. Н. Век болг. царя Симеона// Он же. Избр. трудове. София, 1974. Т. 1. С. 165-168; Ангелов Б. С. Към въпроса за книжовното дело на презвитер Григорий Мних//Старобълг. лит-ра. София, 1978. Кн. 3. С. 48-55; Божилов И. Цар Симеон Велики (893-927): Златният век на средновек. България. София, 1983. С. 65; Томова Е. Варшавски хронограф с превод на старобълг. книжовник Григорий Презвитер//Лит. мисъл. София, 1990. Т. 44. 3. С. 137-140; Невоструев К. И. Исследование о Евангелии, писанном для Новгородского кн. Мстислава Владимировича в нач. XII в.//Мстиславово Евангелие XII в.: Исслед. М., 1997. С. 424; Николова С. К истории текста кн. Царств//Jews and Slaws. Jerusalem, 1995. Vol. 3. С. 54-68; Алексеев А. А. Текстология слав. Библии. СПб., 1999. С. 167-168; Podskalsky G. Theologische Literatur des Mittlalters in Bulgarien und Serbien: 865-1459. Münch., 2000. S. 192; Горина Л. В. «Болг. хронограф» и его судьба на Руси. София, 2005. С. 33-34. А. А. Турилов Рубрики: Ключевые слова: ЗАКХЕЙ болг. книжник, мон.-переводчик, представитель раннего этапа афоно-тырновской книжной справы, работавший в 1-й пол.- сер. XIV в. на Афоне

http://pravenc.ru/text/166620.html

   001    002    003    004    005    006    007    008   009     010