| Све то веома потресе Милутина. Поред тога недавно беше умрла ташта, Симонидина царица Ирина, главна виновница оца према сину. Због свега тога Милутин донесе одлуку да врати сина. И посла изасланство цару Андронику са молбом: да сина Стефана са унуком Душаном упути натраг у Цар се веома обрадова томе, беше заволео Стефана и високо га ценио. И дозвавши га к себи, он се опрости са Стефаном, га са сузама и га богатим даровима. Но Стефан све те дарове даде манастиру у коме провео године свога Сва манастирска са тугом, сузама и молитвама испратише Стефана, се као да се са душом. Тако после осам година у Стефан се врати у отачаство са поодраслим сином Душаном. Сусрет са оцем био потресан. Син пао пред ноге оцу, отац са сузама грлио сина. И у помири се отац са сином. И даде Стефану на управу област у Зети, а унука Душана остави код себе. Од тога времена Стефан постаде у и се у души неком божанственом и добре наде у свему. Након три године, 29. октобра 1320. године, умре блажени Милутин. Присталице Стефанове Симониде, изазваше метеж у корист сина Константина, али српских велможа стаде на страну законитог наследника престола, сина Стефана. И на 1321. године Стефан би у Призрену у цркви крунисан за од стране архиепископа Никодима и целог свештеног сабора српског. са оцем, по крунисан би на и син - " Стефан млади " , коме беше име Душан. Стефан стаде владати под именом Уроша III. A пред Стефан скиде са и свима би очигледно и показано чудесно вида Стефану молитвеним великог чудотворца Светог Николе. И тако се сви уверише да Стефан види као и остали брат Стефанов, син Симонидин, Конетантин сабра од и крену против Стефана, од да му уступи престо. Стефан са стране скупи и крену у сусрет Константину. Али пре но што дошло до битке, Стефан упути брату писмо, га да не против У писму Стефан писаше Константину: " Стефан, по милости Срба, веома брату наше Константину жели Чуо си шта се догодило са мном по Бога све удешава на добро. Помилован Богом, сам за отачком да народом владам страхом и правдом, по примеру предака. Зато престани са оним што си предузео; да се видимо; прими друго место у као други син, а не са против свога отачаства; пространа наша, има у доста места и за мене и за тебе. нисам братоубица, друг Речима говорим теби: He се, сам Ви сте мислили зло по мене, али Бог мислио добро по мене (1 50, 20) " . - Константин не хте да прихвати позив него крену на Стефана и сукоби се са У битци сам Константин би а Стефану. |
| -Силазак Светог Духа на апостоле догодио се на док су Свети апостоли били на молитви добили су дарове Духа Светог, силу али Господ ради нас и ради нашег благоизволио да дâ знак у виду су силазили на сваког од апостола. То се догодило по да би Свети апостоли добили свише, од Бога са неба да истине Христово што се и догодило. Али, драга и сестре, ограничен и смислом само на тренутак, на него има далекосежан за сву Цркве и за сву Света Педесетница, Силазак Духа Светог остао стварност Цркве кроз сва времена, а то Свети угодници су се испунили силом Духа као и Свети апостоли. -Зар се Свети Отац наш коме ова исто тако испунио силом Духа Светог, зар чудотворио и зар не чудотвори, кроз сва времена, том силом и многа чудеса, и заступник Цркве кроз сва времена? Зар се и Свети Стефан Дечански, везан за ову говори се да он обновио славни манастир у испунио даровима Духа Светог и силом чудотворства божанског, те постао, се као велики чудотворац и велики заступник Цркве силом Духа Светог као и многи други, и Свети везан за ову и остали Свети из дома казао Епископ и администратор милешевски г. -У велики и свети дан треба, свакако, поменути Светог и Преподобног из рода нашег, се, испунио силом Духа Светог и се благодатним заступништвом смрти, а то Преподобни Отац наш Стефан Пиперски, кога наша Света Црква данас Велики угодник Преподобни Стефан Пиперски поживио у сиромаштву, у скромности и повучености од овог Био кратко игуман манастира Мораче, а онда се повукао у обновио манастир Пиперску и тамо се али се показао као истинити пастир народа и истинити чувар православне у доба турског ропства у када смо имали велика од турског ропства, али и до лукавства латинског. Дубоко сам да се он управо, као Цркве од и заблуде латинских мисионара су били почели да преводе наш народ на по стизали су и до Богу хвала па имали али су то била велика за наш народ, а Преподобни Стефан Пиперски се показао као чувар праве, истините православне светосавске. Светих Светих угодника пред нама да се на драга и сестре, и ми угледамо, их Бог и пред нашим очима да бисмо се на угледали. Нека буде малом сина нашег проте Драгана. Нека слава Богу нас сабрао данас у нека празник Свете празник Духа Светог, нека вас Дух Свети оснажи, истином, и животом, поручио Преосвештенство Епископ |
| Манастир Дечани постао Ваш дом. Били сте игуман ове велике лавре. Поделите са нама неку причу из тог периода о моштима, народу долазио. Непуних деветнаест година мога живота у манастиру Високи Дечани за мене су, као монаха и игумана манастира, биле године мог духовног Дечани су по много чему специфичан манастир, у вековима духовно сам Свети Стефан Дечански, непрестано брине о манастиру и молитве су нас стално штитиле. У овом манастиру живели су и духовно стасавали многи делатници наше Цркве кроз векове и сви ми смо се везали за ову да нераскидиви део тог великог дечанског братства. Сви смо били сведоци чуда Светог болесних, су променили живот и никада, чак и у тренуцима, посебно у време рата и послератног просто нисмо ни бригу ни страх, да нас држи и крепи рука Дечанског Светог Зар чудо и сама да манастир, и то на оваквом месту проживео толике потресе у остао недирнут и вековима утеху нашем верном народу, као залог и бриге наших светих предака нас непрестано молитвено пред Богом. Дечанска звона, молитве, и монаси вековима су били ослонац нашем народу и живи духовног пута. Као игуман дечански били сте сведок нашег народа на Косову и Колико и на начин сам манастир са братством страдао? Знамо да су у манастиру проналазили уточиште многи су Када би дечански зидови могли да проговоре о свим нашег народа на Косову и у турско, у доба два светска рата, али и у време, била би то никада испричана прича, пуна тешких али и радосних сведочанстава, како народ уз Цркву и уз непоколебиво на вековним У ратно време 1998-1999, али и у послератним годинама живо смо како се у манастиру стално неописиви мир, иако око нас беснила и Нисмо то само ми и посетиоци. Просто, цела околина манастира била оаза духовног Чим су почела имали смо потребу да се при руци онима пате и да им помогнемо. првима били су то Срби из околине Дечана су били протерани од екстремних Албанаца. и Срби, избеглице из Враке у су били смештени недалеко у старом одмаралишту и о смо бринули, али и сами Албанци из Дечана и околине, смо пружили уточиште у време када у тренутку, око 200, нашло уточиште под кровом дечанске Увек смо да Светог уточиште за све добре а посебно за оне Зато смо и после рата уз Владе Републике православне ИОЦЦ, Норвешке владе и других добротвора, покренули активан добротворни рад за нашим повратницима али и нашем народу живео тежак живот у преосталим енклавама. |
| ,,Мене наука приближила Богу, приближила ме вери се данас надам да наука приближити И. Пупин) Данас, 12. марта се навршава 85 година од смрти великог научника, проналазача, професора на универзитету, почасног конзула у САД, Пупина. О овом великом Србину, 9. октобра 1854.године у Идвору у Банату, свету оставио многе проналаске, али готово сав иметак даривао Идвору, Цркви и народу српскоме, за наш портал говори Александра председник Образовно-истраживачког друштва Пупин. Александра добивши на дар са Пупиновим именом почела да трага и несвесно упловила у неишчитане до тада редове о Пупину, оцу калемова и човеку даривао сонара и начин авиона у лету и тиме стекао и у свом времену могао да се бори за српску ствар. о Пупину, са Александром као вратити великог Пупина не само као научника, као борца за изворно, неидеализовано и неизневерено -Александра, кажите нам на почетку одакле да Пупина, шта то што Вас покренуло, натерало на корак? Пупина сам почела да пре више од када сам у породично добила велику манастира Дечани. слава Стефан Дечански и из огромне извучем две и на десетине у и и видим на страни прве пише: “ Штампано из Фонда Михала И. Пупина, Српска ” све почело ,,шта лик, шта име оца калемова тражи на српског манастира?“. У ово време када некако да се будимо из тог сна о Пупину волела да се осврнемо на идентитетски портрет Пупина, Пупина као Србина, као Православца, Светосавца. -Пупин био наш заштитник у свету икада, огрнут, нимало Уснила неписмена се звала као што сви пишу, крштена као а Пупин из звао Уснила када Пупин био дечак, Светога Саву како руку на главу сина и каже: Идвор сувише мали за дете, пусти у свет душу . И та неписмена жена, има четворо деце, три и сина, шубару и кожух на свог сина, нема шта друго да му да, сем учи га да Свети Сава заштитник и реченице Пупин често кроз живот,, су златне лествице се иде у небеса “ и ,, светлост наш пут кроз живот и води нас кроз живот пун вечне славе “ га у свет. Тако он отишао за шта светлост. 12.марта 1874.године из луке у Хамбургу бродом пут Америке. Истог датума, после 61 године, се тамо и завршити живот. |
| Ако будемо имали вере и ако послушамо Господа и оно што нам владика у Хочи У присуству великог верника пристиглих са разних страна, у Хочи по двадесети пут одржана свечаност. Свечаност започела у цркви Светог на улазу у село, уз неколико из Рашко-призренске служио епископ улепшао хор ,, Свети Стефан Дечански“ из Новог Сада. Велики деце се причестио, а и славског колача у име Црквеног одбора Велике Хоче принео За наредну годину да буде колачар прихватио се други члан Црквеног одбора Новица Празничном беседом се верницима обратио владика Он се на причу говори о томе како Господ силом напунио мреже рибарима, целе нису имали улова, рекао,, да Господ и нама да се не уздамо много у себе и да за оно што добро да учинимо у овом животу, потребно да имамо веру и послушност Господу“. -Господ хтео да каже да онда када су се апостоли сами трудили, ништа нису уловили, али када су из послушности учинили оно што им Господ рекао , уловили су мноштво риба и чудо какво до тада нису никада видели. нам говори да треба да имамо веру и да имамо послушност према свему што Господ чини и о нама. Данас смо се сабрали овде да би вером и надом у Господа и ми замолили Господа да Он стално чинио чудо, учини чудо са нама. А они очи вере, они у сваком тренутку могу видети да Господ чини чуда и данас као што некада чинио. ли чудо што ово село опстало са Ево од па до Призрена, ако идете путем само ово село овде опстало. опстало силом и новцем и у свему овоме што Ово село опстало Бог тако благословио и опстало молитвама мученика светога Стефана Дечанског. Он Свети српски на простору Косова, остао и и нама да се не колебамо, док он у лаври, свете мошти, не треба да не треба да се колебамо, Косово бити наше и наше. Само Господ од нас тражи веру и ону послушност Петрову да и ми глас и да видимо очима вере како Господ дивно чини чудеса. А ми треба да помогнемо у ономе што Господ чини, да будемо сарадници како то говорио наш блаженопочивши Павле. И заиста ако будемо имали вере и ако послушамо Господа и оно што нам а то говори, а наш улов, наша добра дела и све оно што можемо Господу принети нека се умножи онако како су се умножиле рибе у мрежама рибара - рекао владика |
| Да би виноград мора се волети - Око винограда се ради девет месеци. Колико носи у утроби, толико се у винограду ради. Почне се на Светог Трифуна, а завршава до Као и година и векова, Трифундан у ораховачком низом везаних за винограде и почетак радова у У часовима Свету у капели Светог Трифуна, у згради у порти Дечанске винице, служило неколико свештеника и свештеномоха, а присуствовао велики верника из Ораховца, Велике Хоче као и из других Косова и По су славски колачи, а потом у Дечанском винограду прочитана молитва Светом Трифуну и молитвено започео рад у виноградима. Поред оца Марка, дечанског монаха задуженог за бригу о дечанским виноградима, прве чокоте су симболично орезали и председник Привременог органа општине Ораховац, Голуб и од виноградара из Велике Хоче. Недалеко од Дечанског винограда, у винограду Жикице са сином Томицом, дошли су другари Петар и Мирослав да обаве трифундански Орезали су неколико чокота па засели око ватре на се пеку кобасице. Док су лозу приликом првог залили вином, ватре су уз и мезе,, да година буде родна и квалитетно“. И Великохочанин Стефан зашао у 73.годину живота на Трифундан орезао прве чокоте у свом винограду. од оца наследио, а како се отац у години, на Стефану био од остало да ради и винограде. И тако, по Трифун живи и се са код српског народа. од Трифундана виноград да живи, у се први послови. И они како ми недавно, при посети Ораховцу, рече Србин поникао из у долини Неретве, Данило, девет месеци. - Око винограда се ради девет месеци. Колико носи у утроби, толико се у винограду ради - прича Данило. Почне се на Светог Трифуна а завршава до И велика ствар бавити се виноградарством. Код нас кажу: виноград садити и градити човек може само у животу. И виноград се мора волити. И Ораховац и Велика Хоча су доказ те према виноградима, иза нашег народа више од осамсто година и Нама од Господа дано да се бавимо воноградарством. рад виноградара тежак, али у су само руке Он опере руке кад после тешког рада из винограда. И су образ и душа чисти, кад хода, зна да хода по Зато они данас српске винограде, никад не могу направити добро вино, све што се ради у сили Господа, не |
| Косово и су велики жртвеник где приносимо дарове и благодат, снагу Оливера О првом сусрету са манастиром Високи Дечани, о доласку у манастир, животу и кроз ова са српским народом прошла у двадесет година, као и о српских политичара везаним за коначног статуса Косова и тзв. и сл. Разговарали смо са архимандритом Савом игуманом манастира Високи Дечани. Помаже Бог оче Саво. Ево смо у манастиру Високи Дечани, управо се завршила Света Ви сте служили са оцима су овде у манастиру. Можете ли да нам испричате како изгледа живот у овом манастиру и како изгледао Ваш први сусрет са овом У Дечанима некако све бива кроз читав манастир функционише, живи тим неким ритмом, из дана у дан, чини да сваки дан посебан, а опет сваки дан као вечност. И тако то вековима, ево 700 година како манастир кад погледамо на И први сусрет са овим манастиром био давне 1987.године, када сам долазио овде за Светога Стефана Дечанског, са епископом захумско-херцеговачким нас тада у Београду као студенте. сам са и неким другим студентима с факултета дошао овде у Дечане, то било за Св и остало ми то у дубоком и то и та и контакт са овом Посебно дечански се оца Варнаве са палио и вртио То су нека прва ме за Дечане и врло брзо после тога уследио и долазак у манастир Црну Реку, 1989.године када сам се црноречком братству. Тамо сам замонашен 1991.године, а 1992, пошто игуман постао владика рашко-призренски онда смо дошли у Дечане нас неколико. Владика наш владика, а први игуман братства и неколико нас, и отац Стефан, сада игуман манастира Зочиште. Чини ми се да дан био управо сваки дан овде бива са молитвом и завршава са молитвом и некако ритам као срца све оно што радимо и све оно што живимо држи у том поретку. И зато то време, када погледам колико година има од 1992.у марту када сам дошао овде, до данас чини ми се као да то све дан, а истовремено много времена прошло. Прошло много дивних, радосних тренутака су остали као нека с времена на време у свест и тако... Ал опет, све се то у велику радост, у благодарност пре свега Светоме нас овде примио, прихватио, нас држи, истински ове заиста овде, како каже владика а ми смо ту, само око да се да ослушнемо ту се молитвама, молитвама Светога и благословом овога светога места и да живимо по што до нас све остало Господу. |
| Иоанн Владимир до 1016 Стефан Воислав 1040–1051/2 Михайло Воиславлевич (король) ок. 1052–1077–1081 Константин Бодин 1082-ок. 1101 Владимир II 1103–1114 Георгий (Джордже) 1114–1118, 1125–1131 Грубеша Браниславлевич 1118–1125 Градихна Браниславлевич 1131–1142 Радослав Грубишнич (князь) 1142–1148/9 Михайло III ок. 1162–1189 Ок. 1189 Зета (Дукля) включена в состав владений Стефана Немани, который поставил королем Дукли своего сына Вукана Неманича (1189–1208) В Рашке Вукан ок. 1083-ок. 1114 Хронология следующих великих жупанов не может быть точно установлена; важнейшие из них: Урош I, Урош II, Деса, Тихомир. Стефан Неманя 1166/8–1196 Стефан Первовенчанный (король) 1196–1217–1227/8 Стефан Радослав 1227/8–1234 Стефан Владислав 1234–1243 Стефан Урош I 1243–1276 Стефан Драгутин 1276–1282 (до 1316 в Среме) Стефан Урош II Милутин 1282–1321 Стефан Урош III Дечанский 1321–1331 Стефан Урош IV Душан (царь) 1331–1345–1355 Стефан Урош V (царь) 1355–1371 † Вукашин Мрнявчевич (король) 1365–1371 После битвы при Марице (1371) государство распалось на несколько владений, крупнейшими из которых правили Лазарь Хрбелянович, Марко Мрнявчевич, Вук Бранкович и Константин Драгаш Лазарь Хрбелянович (князь) 1371–1389 Стефан Лазаревич (деспот) 1389–1402–1427 Георгий (Джурадж) Бранкович 1427–1456 Лазарь Бранкович 1456–1458 Стефан Бранкович 1458–1459 Стефан Томашевич 1459 В 1459 последние остатки сербского государства захвачены османами 7. Иран (сасаниды) Ардашир I Папакан 224–241 Шапур I 241–272 Хормизд I 272–273 Бахрам (Варахран) I 273–276 Бахрам II 276–293 Бахрам III 293 Нарсе 293–302/3 Хормизд II 303–309/10 Адарнарсе 310 Шапур II 310–379 Ардашир II 379–383 Шапур III 383–387/8 Бахрам IV 388–399 Йездигерд I 399–420 Бахрам V Гур 420–437/8 Йездигерд II 438/9–457 Хормизд III 457–459 Пероз 459–484 Балаш (Валагш) 484–488 Кавад I 488–496 Замасп (Джамасп) 496–499 Кавад I (повторно) 499–531 Хосров I Ануширван 531–579 Хормизд IV 579–590 Бахрам Чубине 590–591 Хосров II Парвиз 590,591–628 Кавад II Широе 628 Ардашир III 628–630 |
| Икона. 1577 г. Иконописец Лонгин (мон-рь Дечаны, Сербия) Прп. Стефан Дечанский, с житием. Икона. 1577 г. Иконописец Лонгин (мон-рь Дечаны, Сербия) Реже встречаются Ж. и. нек-рых святых, создававшиеся как храмовые по особому заказу («Прп. Антоний, с житием» кисти Эммануила Цанеса, 1645, ц. Панагии тон Ксенон, г. Керкира; «Св. Иоанн Пустынник, с житием», мастер Иеремия Палладас, сер. XVII в., Византийский музей в ц. Панагии Антивуниотиссы, г. Керкира; «Святые Косма и Дамиан, с житием», 1673-1674, Печская Патриархия). Существуют также единичные примеры Ж. и.: «Прп. Стефан Дечанский, с житием», мастер Лонгин (1577, мон-рь Дечаны). Следует особо отметить создание Ж. и. слав. святых, напр. прп. Иоанна Рильского (XVII в., Рильский мон-рь), прп. Гавриила Лесновского (2 иконы: ок. 1626 с 13 клеймами и 1808 с 14 клеймами, обе - в Лесновском мон-ре). В поствизант. иконографии получили особое развитие циклы деяний архангелов, преимущественно арх. Михаила (примеры см. в кн.: С. Buзahmujcku и nocmbuзahmujcku циклуси XI-XVIII век. Београд, 2004). В искусстве Греции и Балканских стран XVIII-XIX вв., в период т. н. национального возрождения, житийная иконография обогатилась за счет появления новых сюжетов в традиц. циклах и расширения круга святых, чьи Жития активно иллюстрировались. Значительно чаще в этот период встречаются Ж. и. св. жен, напр. св. Параскевы Тырновской (1728, ризница Печской Патриархии, Косово и Метохия), вмц. Марины (мастер К. Шпатараку, сер. XVIII в., Галерея икон, Охрид). По-прежнему распространены житийные циклы свт. Николая Чудотворца, иногда в среднике он изображался на троне, как на иконе из мон-ря Филантропинон на острове оз. Янина (1801). В этот период также известны уникальные примеры Ж. и. святых (напр., «Св. Александр Воин, с житием», XVIII в., мон-рь Богородицы Прусиотиссы, Греция): композиционное построение клейм традиционно, но сюжеты могут располагаться рядом с фигурой святого на фоне. В Др. Руси Ж. и. была чрезвычайно популярна. Богатство идей и смысловых оттенков, разнообразие изобразительных вариантов позволяют рассматривать этот жанр иконописи как особое явление в национальной культуре. |
| Николая, а в память о должности, которую нёс он в лавре, назвал Дохиаром. Евфимий зорко смотрел за состояниями души своей на новом пути своём и усилил свои подвиги в посте и молитве. Наша брань несть к плоти и крови,– говорил он и братиям своим, побуждая их к духовной бодрости. Раз Евфимий увидал приближающихся к берегу пиратов-арабов. Поняв намерения их, он поспешил в свой скит и с братиями своими скрылся в ближнем густом лесу. Пираты ворвались в скит, заграбили св. сосуды и весь скудный запас; потом недовольные тем, разбросали стены церкви и скита. Возвратясь на место скита, преподобный благодушно перенёс беду и убеждал братию не роптать на случившееся. Новую обитель положил он основать в месте более отдалённом от берега морского и потому менее доступном для нежелаемых гостей. По одобрении старцев горы, обитель основалась там, где она стоит поныне. Храм и здесь построен был в честь святителя Николая. Как дорого ценил святой безмолвие, видно по самой местности обители. Место обители низменная прибрежная скала, где нет воды. Но всему предпочтена тишина местности. Когда прибыл из Византии племянник его (по матери) Николай и облечённый в иночество с именем Неофита, на деле показал ревность к иноческим подвигам, преп. Евфимий предложил братии – принять его в настоятеля себе,– а сам обратился к подвигам отшельническим. Богатый племянник стал строить новый обширный храм, но смиренный храм преп. Евфимия поныне ещё цел 694 . Преподобный почил в глубокой старости, вероятно не позже 990 г. 695 11 ч. Преставление св. краля сербского Стефана дечанского Блаж. Стефан, сын кор. Милютина, значительную часть жизни своей провёл под гнётом разных бед и наконец умер страдальцем 696 . Когда было ему только 10 лет, отец, желая отклонить вторжение в Сербию страшного Ногая, опустошившего Болгарию, послал сына к Ногаю, в залог мирных отношений своих к хану. В дикой орде Ногая юный Стефан пробыл около трех лет 697 .– Вступив в брак с Мариею, дочерью князя болгарского, получил он в управление Зетскую землю 698 .– Ласковый, добрый, кроткий, щедрый к бедности он располагал каждого любить его искренно. |
|
|
