Подробнее об этом – Протоиерей Стева Димитриевич,”Паломничества», Белград 1933, стр.43,45,54,52, 45; Вл. Розов,”Святой Савва и сербы в Святой земле и на Синае», Мысль, кн.28, св. 5 и 6, стр. 337 (Розов, помимо других фактов, подчеркивает, что игумен Лавры, серб Гаврило, не имея денег, чтобы откупиться от нападок фанатичных арабских племен, покидает Лавру в 1602 году, а сербские монахи, опять же из-за долгов, передали Иерусалимскому патриарху Теофилу (1636–40), задушбину царя Милутина, монастырь Св. Архангелов. Ср. также Т. Джорджевич,”Сербские святыни в Палестине», Вестник СПЦ, 1946 г. 10,11,12, стр. 252–255. П. Сырку «Очерки из истории литературных сношений Болгар и Сербов в 14–17 вв», Санкт-Петербург 1901, стр. CCXCVIII-IX;140) 9 Общие данные и литература о Синаитах в Сербии – Вл. Розов,”Синайцы в Сербии в 14 веке», Byzantinoslavica I, Praha, 1929, стр. 16–20. Л. Павлович,”Культы лиц у сербов и македонцев»,Смедерево 1965, стр. 195–202. Д.Богданович,”История древней сербской литературы», СКЗ, 1980, стр. 202–203. В. Маркович , «православное монашество и монастыри в средневековой Сербии», С.Карловцы, 1920, стр. 126–129. В. Розов «Сербы в Палестине и на Синае», Труды 4 съезда русск. акад. орг. I 1928/9. Ср. Архим. Леонид,”Из истории югославянского монашества», Москва 1871. Второй международный симпозиум «Ученики и последователи Евтимия Тырновского, Вел. Трново, 1976. Х. Воинович,”Синаиты», Браничевский Вестник. 10 М.Дж. Миличевич «Литературная Сербия», кн. 2, стр. 787, Миличевич, согласно народному преданию упоминает следующих «семь Синаитов» – Романа из мон. Св. Романа, одного безымянного из мон. Святой Петки, Ромила из Раваницы, Григория из Горняка, одного из Витовницы, одного из Тумане и одного за Дунаем из Базъяша. Он приводит и другое предание, которое говорито том, что Св. Роман имел брата Нестора, воздвигнувшего церковь на левом берегу Моравы, посвященную Св.Нестору. И. В.Маркович приводит ту же семерку. См. «Православное монашество и монастыри», стр. 126–128. 11 Розов (цит.соч.,стр.16) с правом говорит, что изменения в душе народа, которые произошли под влиянием синаитско-святогорского движения, способствовали ослабению влияния Запада на сербскую культуру того времени, но, как утверждает Василий Маркович («Православное монашество», стр.128), не на ослабление связей с Западом. 12 Такое библейско-синаитское понимание нации существовало на Балканах вплоть до начала 19 века. С начала 19 века начинает преобладать, под влиянием Французской революции, языческое понимание нации – на место единства в вере и Христе, вводится биологическое единство нации по крови и языку. С тех пор становится главным, по словам владыки Николая, – ”кровь и язык, как и у быков главное – кровь да рев " (Ср. Вл.Николай, Собрание сочинений 5, стр. 683).

http://azbyka.ru/otechnik/Amfilohij_Rado...

490 Сентябрь. Малый праздник 4 св. Вавилы III. Малый праздник 29 пр. Кириака отшельника Печ. Вообще, в печатном славянском знаки возвышены, часто стоит не верно Средний праздник вместо Малый праздник, или Великий праздник вместо Средний праздник. 491 Октябрь. Малый праздник 11 св. отец 7 соборов II. Малый праздник 12 Прова, Тараха и Андроника II. 492 Ноябрь. Малый праздник 2 св. Акиндина II. Малый праздник 3 св. Акопсима II. Малый праздник 9 попразднстве III. 11 числа и св. Феодора Студита II. Малый праздник 17 св. Григория чудотворца II. Малый праздник 24 св. великомуч. Екатерины III. Малый праздник св. Иакова перса III. Малый праздник 28 св. Стефана нового III. 493 Декабрь. Средний праздник (Печ. Великий праздник) 26 собор Богородицы П. Средний праздник 27 св. первомуч. Стефана. Малый праздник 31 отдание праздника Р. X. 494 Январь. 14 отцов избиенных нет III. Малый праздник 19 пр. Макария III. Малый праздник 21 св. Максима III. 495 Май. Малый праздник 1 прор. Иеремии II. Малый праздник 12 св. Епифания II. Малый праздник 25 (Печ. Средний праздник) Обретение главы Предтечи II и Питра. 496 Август. 15 числа и попразднство, без сомнения, потому же как попразднство Преображения 7 числа в антиохийском только патриархате. (Питра Малый праздник), 24 возвращение (превесение) мощей св. ап. Варфоломея. II. Малый праздник 28 св. Моисея мурина II. 497 Сент. 15 и 30 нет. 498 Ноябрь. 8 архистратига Михаила. Дек. 7 попразднство св. Николая. 11 пр. Даниила столпника. 29 нет младенец. Января 10 св. Григория нисского. 499 Пропуск в уставе: 20 пр. Евфмиия. 22 св. Анастасия. 500 Февр. 8 св. Феодора нет. 11 св. Власия нет. Марта 9 свв. 42 мучч. нет. Апреля 1 Марии нет. 501 Мая. 3 преп. Феодосия. 8 Иоанна Богослова. 25 Обретения нет. 502 Июня 2 св. Никифора нет. Июля. 16 отец 630 нет. 17 Марины нет. Августа 25 пренесения мощей св. ап. Варфоломея нет. 503 Иерус. Устав 1398 г. 1 Индикт. Пр. Симеона и матери его Марфы. Пресв. Богородицы Миасинские. Св. муч. Аифала диакона, 40 дев мучч. в Аммуна. Св. муч. Каллисты и друж. Св. Ивсуса Навина. Память пожара. 2 еще св. отца Иоанна постника. 3 по Тип. 4 по Тип. и еще муч. Вавилы Никомидийского в Ермионии и Евтихии дщерей ( δελφν ) Филиппа (в слав. Ермиона и Евтиха, братий по плоти ап. Филиппа). 6 еще мучч. Ромила, Евдоксия и дружины. 7 Евпсихия нет. 9 еще муч. Севериана. 10 Варипсава нет. 13 еще обновление храма Воскресения. 15 Отдание 22 числа. 16 Еввиота нет. 18 Евмения, еп. гортинского. 21 Феодора нет, (но кроме Кодрата служба муч. Фоке, прор. Ионе и преп. Ионе). 22 Отдание. Священномуч. Фоки, прор. Ионы, пр. Ионы (коим служба 21 числа). 27 св. муч. Каллистрата.

http://lib.pravmir.ru/library/ebook/3913...

    3. Св. священномуч. Анфима (Вас ). Пр. отца нашего Феоктиста, спостника Евфимия Велик. Св. муч. Василиссы (Вас.). Св. священномуч. Аристиона (Вас.).     4. Св. священномуч. Вавилы и 3 младенец (Вас.). Св. священномуч. Вавилы Никомид. и с ним 84 младенец (особое сказание в Соф. одном). Свв. мучч. Феодора, Амианаи прочих (Вас.). Св. муч. Ермионии (Вас.). Св. пр. Моисея (Вас.). Свв. мучч. Ромила, Евдоксия и дружины (имена не во всех). Во 2 ред. свв. мучч. Ромила, Евдоксия и дружины (Вас. и 1 ред. 6 сент.).     5. Св. прор. Захарии (Вас.). Убиение св. Глеба (кратк. сказание). Св. муч. Авдия (Вас.). Свв. мучч. Фуфаила и Вевеи (Вас.). Во 2 ред. о убиении св. Глеба особое, (более пространное сказание.)     6. Чудо архистр. Михаила (Вас.). Свв. мучч. Евдоксия, Ромила и друж. (Вас. — ). Мучч. Фавста пресвитера и Авива диакона (Вас.). Слово Давида разбойника (сказ. оно же в Печ.). Урвана и иже с ним 70 жрец. Во 2 ред. вместо сказания об Евдоксии и дружине сказание о св. Кирилле, еп. гортинском (оно же в 1 ред. и печатном Слав. прологе 14 июня). Затем во 2 ред. еще Харитона муч.     7. Св. муч. Созонта (Вос.). Св. муч. Евпсихия (Вас.). Пр. Даниила игумена фасийского. Во 2 ред. св. отца нашего Иоанна новгородского (не во всех 2 ред., но в Мак.).     8. Рождество Пресв. Богородицы (Вас.).     9. Свв. Иоакима и Анны (Вас.). Св. муч. Севериана (Вас.).     10. Поклонение честному древу. Св. муч. Варипсава (Вас.). Свв. мучч. Минодоры и дружины (Вас ). Св. Пульхерии царицы. Св. Павла, еп. никейского. Слово о 3 женах обретенных (Оно же в Печ.).     11. Поклонение честному древу. Св. муч. Ии (Вас.). Пр. Феодоры (Вас.), Свв. мучч. Диодора и Дидима (Вас.). Пр. отца нашего Корнилия сотника. Свв. мучч. Димитрия, Еванфии и Димитриана. Во 2 ред. особое сказ. о Корнилие сотнике (Оно же и в печ. Слав.).     12. Поклонение честному древу. Св. священномуч. Автонома (Вас.). Св. священномуч. Корнута (Вас.). Св. муч. Феодора в Александрии. (Вас. +). Св. муч. Иулиана анкирского. Свв. мучч. Македония, Феодула и Татиана. Во 2 ред. Феодора нет, а он 13 сент. с именем Феодота и со сказанием 1 редакции.

http://lib.pravmir.ru/library/readbook/3...

Карловци, 1920, стр. 1261–29; В. Розов, Серби в Палестинъ и на Синае, Труды IV Създа русского академ. орг. 1, 1928/9; уп. Архим. Леонид, Изъ истории югославянского монашества , Москва, 1871; Втори международен симпозиум «Ученици и последователи на Евтимий Трновски, Велико Трново, 1976; Х. Синаити , Браничевски весник. 218 М. Кнежевина , II, стр. 787. по народном седам Синаита: Роман у ман. Св. Романа, безимени у Петки, Ромило у Раваници, у у Витовници, у Туману и преко Дунава у Он наводи и друго вели да Св. Роман имао брата Нестора саградио цркву на страни Мораве, Св. Нестору (уп. исто, види стр. 1104). И. В. , наводи исту седморицу. Види, Православно монаштво и манастири , стр. 126–128. 220 Вл. Розов, наведено дело (Синайцы въ Сербии въ. XIV въкъ) , стр. 16. Розов с правом каже да су промене у души до дошло под синаитско светогорског покрета утицале на Запада на српску културу овог времена, а не, као што тврдио ( Православно монаштво , стр. 128) – везе с Западом (исто). 221 Др. В. Сл. Киселковъ, Житието на св. Теодосий Тьрновски като исторически паметникъ, София, 1926, стр. 112. 222 Св. Облик и мисао у старом српском сликарству, Летопис Матице Српске, год. 147, 1971, 408, св. 12. стр. 6. 223 и такав на Балкану све до почетка XIX века. Од почетка XIX века да под Француске пагански на место у вери и Христу Богочовеку, уводи се биолошко по крви и Од тада да буде код главно, по речима Владике «крв и као код волова што главно крв и (уп. Владика Сабрана дела V, стр. 683). 224 Уп. Вл. Розов, Свети Сава и Срби у и на , Мисао, 1928, 28, св. 5 и 6, стр. 336; П. А. Сырку, Монаха Григория Житие преп. Ромила , Памятники древней письмености и искусства, 136 (Санктпетербургь, 1900), стр. 32. 226 Словенски превод П. Сырку, Монаха Григория житие преподобнаго Ромила , Памятники древней письмености и искуства 136, Санктпетербург, 1900. Грчки текст Ф. Халкин у часопису Byzantion, т. 31 (1961), стр. 114–145. Српски превод Архим. светих за (16), стр. 501–517. А. Лсенко погрешно приписивао Цамблаку (+1418): А. Лсенко, Изь истории югославянского монашества XIV стольтия , стр. 89. 228 Уп. А. Лсенко, Изъ истории югославянского монашества XIV ст. , стр. 8–9; Л. Култови лица..., стр. 195–196. Поред Сиркуа Ромилово издао и (Гласник, 9, 1852, 252 и а штампано и у Arhivu za povjest Jugosl. IV. У сагорелом рукопису Народне библиотеке Рачанина налазила су се два преп. Ромила, и у коме се каже да Ромило дошавши у Илирик «разноврсним страстима и у вере за кратко време речима сабрао. Видевши их у вери, одлази отуда и долази у у место неко звано Раваница». рукопис , Гласник ДСС, св. IX, Београд, 1857.

http://azbyka.ru/otechnik/Amfilohij_Rado...

Народ долазио у манастир, али тада у због страха од тих екстремиста су вребали са брда. И ми смо се кретали се, новембра 1998. сам долазио на славу, било нас мало смо служили и около и чувала нас. Отац Ромило ту био са и народом, те зиме и Онда дошла 1999. година, и месец. Одлазак из Зочишта са моштима и народом 12. 1999.године се наша повукла и тих дана, пре него о. Харитон у Призрену киднапован , Ромило са дошао у Архангеле, али нерадо. О. говорио да народ треба остати, али се повлачила, се повлачила, народ се несигурним, и оправдано знамо шта се издешавало 1998. и да су у суседном селима и Оптеруши) сви мушки... О. Ромило и мошти са собом и неопходне ствари, аутом прелазе у Свете Архангеле, а после о. Харитона, по благослову владике се у Грачаницу, па у Црну Реку. Долазак у Дубоки поток Наше се интензивира после 2000. године, када отац Ромило, по благослову на управу манастир Дубоки поток. из Зочишта налази уточиште у том манастиру, да не буду и гости. Ромило да манастир, се ту прва и прва слава када у порушеном конаку трпеза. Те 2000. у за Св. у време службе, кост од Св. Козме и и тамо има део промироточила, видело се миро. 2003. сам прешао у на север, и тад смо конаке, били и близу физички, одлазили код другога, разговарали о важним стварима, он се исповедао и тако се сналазили и у смутним временима. Био пун Славе и оца Ромила Биле су чувене прославе Светог Ромила Раваничког и имендана. Он нас позивао. Иако била зима, увек смо долазили. Пошто нико други не слави долазило монаштво из Босне, из Црне Горе, Студенички игуман, свештенство, понекад и владика, и чада и познаници, манастирски. смо дан Св. Ромилу Раваничком патрону али и о. Ромилу. То су биле славе, било торжествено, да се песме, некад и после и после и ручка. Ромило био велики Наравно ишли смо понекад и на манастирску славу Пресвете Богородице, али тад сви славе и посте и било много ал за Св. Никиту су мошти исто у Дубоком потоку) и Св. Ромила сви смо ту били спонтано са то човеку...Било додира са разним некад су доводили познате личности из света спорта, чак и са естраде, и он све примао са и правио разлике богатих и сиромашних. Та и радост привлачила друге без обзира на сва животна. И сваки сусрет са био мали празник. Некад смо ишли на славу у Црну Реку, и успут се испричамо... Сад можда смо требали ал све човек каже ,,други пут имам обавезе за ово за оно,,, после се за такве ствари.

http://srpska.pravoslavie.ru/148388.html

Ту претпоставку и да манастир подигао кнез Лазар, после око Дунава (1383). 236 Тако би и могао бити, премда о томе немамо никаквих директних података, од монаха Синаита из круга ученика преподобног Ромила и Од Синаита су припадали кругу ученика преподобног Ромила и или евентуално и ширем кругу монаха Синаита, сачуван нам спомен и имена и оскудни подаци о некима од некима сачуван спомен, место где су живели и где су се али не и име. Ти су заиста сачували завет од главних врлина синаитских исихаста, и скривеног до смрти и после смрти, небеског на Од оних сачувано име и извесни подаци о као и народна сведоче о великом угледу и за живота и после смрти, да поменемо на првом месту преподобног Синаита. Преподобни био игуман манастира Хиландара, близак кнезу Лазару; по некима био чак и духовник. 237 Он се у Милице. Сматра се да био од ученика преподобног Ромила. Живео у селу око 12 километара од Раванице. По из 1398. године царица Милица му подарила у околини Брода, но оно Лаври. 238 И село и манастир добили су име по У манастиру се налази гроб а у цркви фреска, на десном руком придржава модел цркве, као ктитор. Храм што доказ да се заиста ради о монаху синаиту: празник био веома у синаитско-светогорским исихастичким круговима; то храмови управо у ово време, од Метеора у па све до Дунава. Таворском нествореном како човека тако и целокупне творевине, од централних мотива синаитско-паламитске живота. Народ као преподобног и чудотворца. Име му се 1509. године а манастир изгледа да запустео XVII века. 239 У близини Раванице живео и преподобни Синаит. Поред «Ромилове разрушена рударске пруге – Равна Река) и лековите воде испод извире, у народ прича и данас како у близини села била испосница у живео За каже народно «зауздао мечку и на отишао у посету владици, на позив. 240 За име кнеза Лазара, као ктитора, и манастир испод Сопота на Млави недалеко од Пожаревца. У се налази гроб преподобног Синаита, о коме немамо никаквих података. Сам назив манастира неки доводе у везу са грчком «гирокомион» (болница за старце монахе).

http://azbyka.ru/otechnik/Amfilohij_Rado...

древно светогорско тврди да он дошао «из XIII или почетком XIVbeka. Где се подвизавао пре доласка у тешко утврдити. У са Ромилом био послушник старца Илариона кога Ромило просто приморао да им буде духовник после смрти старца. Када Ромило отишао у Свету Гору, и Иларион су и остали у Загори. По пак Илариона и сам у Свету Гору, узевши Ромила за духовног оца. После Ромиловог одласка у Авлону и остао и у Гори. Светогорско му да у то време основао манастир по добио име. Због напада и он напушта Свету Гору и са групом ученика одлази у од цара Лазара. Око у се подвизавао, у Ждрелу Браничевском, у планина на обали Млаве, створила се нова монашка насеобина скитског типа, у у време Деспота Стефана живело и по 300–400 монаха. 232 Уз кнеза Лазара ту подигао храм Богородице, добивши за манастира од српског Спиридона (1380). познато када се По он се поново вратио у Свету Гору и тамо у 1406. године. По истом том мошти су остале у све до 1761. када су их монаси због пожара пренели у манастир По другима он се у и ту био погребен црквице св. Николи. 233 мошти се данас налазе у манастиру а од недавно мали део у манастиру био образован монах. То се види по преподобног Ромила а и по називу «краснописац» да се бавио 234 По начину живота он се назива и се 7. децембра. Са неки се назива Синаитом. И заиста, у манастиру се 1771. године а и мошти неког Синаита «во «в да ако се ту ради о моштима онда би оне тамо биле пренете после друге сеобе (1738) за време из Но он с правом ако су то мошти пренете у привремено због од Турака, зашто би их онда закопавали у Л. као доказ да се ту ради ипак о неком другом наводи запис на штампаном апостолу у Москви 1719. (запис из XIX в.), у коме се каже да та припада манастиру у коме су мошти преподобног Синаита ; у исто пак време се мошти у 235 Веома вероватно да су мошти сагласно сведочанству светогорског прота Гаврила Хиландарца (XVI в.) у Нифона II Цариградског, биле неко време у манастиру Орешковици (целе или део), а да се овде ради о неком другом припадао кругу монаха Синаита.

http://azbyka.ru/otechnik/Amfilohij_Rado...

Ту провео пуних пет година од сваког са се вратио у Загору да би опет отпутовао у Свету Гору. Тамо су почели временом да се око многи монаси, особито из народа, ради духовне поуке. По животописцу, он од младости имао дар да привуче себи друге животом и мудром У за он и овде места боравка док се на настанио у Мелани близу Велике Лавре. Имао каже животописац, велику веру у Бога и свима отварао милосрдно срце, «и то не само него и птицама и бубама и зверима». 227 постала место где су се многи сабирали да духовну поуку и да лека страстима. Старац Ромило посебни за духовни живот придавао духовном очинству и као уосталом и сви исихасти овог и времена. Однос ученика и духовног старца исихасти са односом апостола према Христу. променивши обиталиште и настанивши се са северне стране Атона, у потрази за миром, на после на Марици (1371), напустио Свету Гору. Са групом ученика отпутовао у Авлону (Валону, а одатле у новоподигнути манастир Раваницу у У Раваници се и и био Ту и данас мошти. му написано непосредно после на грчком. Написао га ученик за дошао из Бугарске у Свету Гору и ту остао после Свете Горе. Словенски превод настао у Раваници (око 1390/91); вероватно га превео неки монах Раваничанин, ученик. 228 ученици су били они су око Раванице образовали скитску монашку насеобину, по узору на светогорске скитове. Отуда се с правом каже у Даниловом слову о кнезу Лазару како он «гори и холми исплнил беше иночаских жилишт, иже и всаким себе Богу 229 Ти Раваничани монаси синаитског духа у многоме су допринели црквеном кнеза Лазара, похвалама, службом и писаним у духу синаитског исихазма. У тим похвалама косовски пораз да се слави као Лазарева «славна победа» и «мученичког венца». се тумаче у светлости мета Царства небеског, хоризонтала се на начин: есхатолошком вертикалом, логиком крста и Голготе. 230 Примеру преподобног Ромила следовао и ученик и саподвижник Синаит, названи са групом ученика. 231 порекло непознато. Из преподобног Ромила да дошао у из Цариграда, што би указивало да пореклом био Грк, као и да Ромилово пише грчки.

http://azbyka.ru/otechnik/Amfilohij_Rado...

у манастиру Дубоки Поток      Преосвештенство Епископ Рашко-призренски и у Блуднога сина, служио свету у манастиру Дубоки Поток и овом приликом произвео манастира Дубоки Поток Ромила у чин игумана. Поред игумана Ромила, Епископу су саслуживали и архимандрит Стефан игуман манастира Зочиште, Милан Саво и Зоран      Епископ , након прочитаног беседио о лепоти приче " " О блудноме сину " " и искреног и Небеса.      Чаши приступило много деце су са присуствовали а Епископ након тога поучио све оне се труде да живе врлинским животом, редовно и посте све посне дане да слободно на светом Игуман Ромило са након свете угостио све присутне Трпезом 20 февраля 2014 г. Комментарии Мы в соцсетях Подпишитесь на нашу рассылку

http://pravoslavie.ru/68622.html

415.  Не о них же только молю, но и о верующих в Меня по слову их (Ин. 17. 20). 416.  Ваши же блаженны очи, что видят, и уши ваши, что слышат, ибо истинно говорю вам, что многие пророки и праведники желали видеть, что вы видите, и не видели, и слышать, что вы слышите, и не слышали (Мф. 13. 16, 17). 417. Лк. 1. 3. 418.  …Слово стало плотию, и обитало с нами… и мы видели славу Его, как Единородного от Отца… полное благодати и истины (Ин. 1. 14). 419. Евр. 11. 27. 420. Рим. 10. 17. 421. Иак. 2. 18. 422.  Кто имеет заповеди Мои и соблюдает их, тот любит Меня; а кто любит Меня, тот возлюблен будет Отцом Моим; и Я возлюблю его и явлюсь ему Сам (Ин. 14. 21). 423.  Ибо если устами твоими будешь исповедывать Иисуса Господом и сердцем твоим веровать… спасешься, потому что сердцем веруют к праведности, а устами исповедуют ко спасению (Рим. 10. 9, 10). 424. 1 Кор. 3. 18. 425.  …мудрость мира сего есть безумие пред Богом… Господь знает умствования мудрецов, что они суетны (1 Кор. 3. 19, 20). 426.  …слухом услышите — и не уразумеете, и глазами смотреть будете — и не увидите (Мф. 13. 14). 427.  …ибо огрубело сердце людей сих (Мф. 13. 15). 428. Ин. 7. 15. 429. Деян. 4. 13. 430. Мф. 10. 16. 431.  …когда Я вознесен буду от земли, всех привлеку к Себе (Ин. 12. 32). 432. Деян. 12. 3. 433. Страдание мученика Ромила. Четьи-Минеи. Сентября в 6 день. 434. Народонаселение Римской империи во время Августа простиралось до ста миллионов; ко времени Константина Великого, через триста лет, оно низошло на шестьдесят миллионов. Границы империи оставались неизмененными. 435.  Повелениями Твоими я вразумлен (Пс. 118. 104). 436.  Ты имеешь глаголы вечной жизни: и мы уверовали и познали, что Ты Христос, Сын Бога живаго (Ин. 6. 68, 69). 437.  …подай руку твою… и не будь неверующим, но верующим (Ин. 20. 27). 438.  …осяжите Меня и рассмотрите (Лк. 24. 39). 439. Ин. 20. 28. 440. Мк. 16. 1–8; Лк. 23. 54–56; 24. 1–11; Мф. 28. 1–10. 441. Деян. 3. 17, 18. 442. Лествица. Слово 18. 443. Лествица. Слово 1, глава 6.

http://pravbiblioteka.ru/reader/?bid=715...

   001    002    003    004    005    006    007    008    009   010