списание. Вел. Търново, 1997. Год. 5. Кн. 1/2. С. 261-265; он же. Небесен човек и земен ангел: Житийният цикъл за св. Иван Рилски - литературоведска интерпретация: (Библейски метатекст, агиографски контекст, автономност). Вел. Търново, 2001; Пенчева С., Николов Н. За преписите на Завета на св. Йоан Рилски//Старобългаристика. 1997. Год. 21. 3. С. 77-93; Петкова И. Житията на св. Йоан Рилски от типа на високата агиография в контекста на проблема за въвеждането на метафрастиката в България//Научни трудове ВВОУ В. Левски. Вел. Търново, 1997. Кн. 54. С. 179-183; Спасова М. Народно ли е Народното (Безименното) житие на св. Йоан Рилски?//Там же. 1998. Год. 22. 4. С. 50-74; Podskalsky G. Die Vereherung des hl. Johannes (Joann) von Rila in Bulgarien und in der Slavia Orthodoxa//OCP. 1998. Vol. 64. P. 159-173; idem. Theologische Literatur des Mittelalters in Bulgarien und Serbien, 865-1459. Münch., 2000. P. 105-108, 187, 208-210, 288-293, 308-311, 349-352, 437-438, 452-454; Гюзелев В. «Велико светило за целия свят»: (Св. Иван Рилски в измеренията на своето време)//Светогорска обител Зограф. София, 1999. Т. 3. С. 13-24; Гонис Д. Гръцки жития и служби на св. Иван Рилски//Там же. С. 111-156 (то же//Търновска книжовна школа. Вел. Търново, 1999. Т. 6. С. 131-153); Коев Т. Св. Иван или Йоан//Светогорска обител Зограф. 1999. Т. 3. С. 61-65; Тъпкова-Заимова В., Бойчева П. Някои черти от образа на св. Иван Рилски//Там же. С. 53-60; Попгеоргиев М. Богослужебна православа на св. Иван Рилски. Русе, 2000; Рилският ман-р/Ред.: М. Коева. София, 2000; Хиляда сто години култ към св. Иван Рилски: [Мат-ли от междунар. науч. конф. «Св. Иван Рилски и ман-рската култура в Средновек. Европа», София, 19-21 окт. 1996]/Съст.: Р. Р. Малчев, К. Рангочев. София, 2000; Гагова Н., Шnaдujep И. Две bapujahme анахоретског типа у jyжhocлob. xaruorpaфuju: (Teoдocujebo Жumuje св. Петра Коришког и Jebmuмujebo Жumuje св. Jobaha Рилског)//Словенско Зб. проф. Београд, 2001. С. 159-175; Калиганов И. И. Несколько неизученных аспектов жития Ивана Рильского: (В редакции визант.

http://pravenc.ru/text/471475.html

3. Рус. редакции и переделки инослав. текстов и переводов: пространное Житие Константина (Кирилла) Философа ( Турилов. 1993. С. 38), Откровение Мефодия Патарского, апокрифический цикл сказаний о Крестном Древе пресвитера Иеремии ( Miklas. 1988. S. 446; ср.: Сперанский. Рус. памятники. 1960. С. 89-90), особая редакция «Чуда мч. Феодора Тирона (или Стратилата) о змие», отражающая стилистическое влияние рус. воинских повестей (НБС. Рс 711, кон. XIII (?) - нач. XIV в.), канон мч. Виту (в составе серб. служебных Миней кон. XIII-XIV вв.: ГИМ. Хлуд. 156; БАН. 4.5.10 и др.), флорилегий с лексическими русизмами в составе среднеболг. Мазуринского сб. сер. XIV в. (РГАДА. Ф. 196. Оп. 1. 1700; см.: Турилов. 1993. С. 39) и др. Нерешенным остается вопрос о времени возвращения на слав. Балканы Палеи исторической (см.: Сперанский. Рус. памятники. 1960. С. 104-147). 4. Отдельные типы богослужебных книг: Минеи служебные на каждый день (ранее в южнослав. традиции были представлены только Праздничные Минеи), Кондакарь (ненотированный). Т. о., книжно-литературный корпус 1-го восточнослав. влияния вполне сопоставим по объему и значению с совокупным корпусом оригинальных текстов и переводов, созданных в Болгарии и Сербии в посл. четв. XII - нач. XIV в. (см. об оригинальных текстах: Георгиев Е. Литература на Втората българска дръжава. София, 1977. Ч. 1: Лит-ра на XIII в.; Българската лит-ра и книжнина през XIII в./Под ред. И. Божилова, С. Кожухарова. София, 1987; Д. Ucmopuja старе српске Београд, 1980, 19912. С. 119-163; Podskalsky G. Theologische Literatur des Mittelalters in Bulgarien und Serbien: 865-1459. Münch., 2000. S. 73-81, 85-89, 106-107, 115-121, 128-129, 219-225, 247-250, 290-298, 355-385, 436-442, 456-461, 482-484, 509, 513-515, 517-521). Впрочем, в обобщающих трудах, посвященных средневек. южнослав. лит-рам (и культуре в целом), памятники, связанные с 1-м восточнослав. влиянием, практически не рассматриваются. Вопрос о происхождении перечисленных переводов (в первую очередь Пролога и Пандектов Никона Черногорца) составляет предмет дискуссии.

http://pravenc.ru/text/180423.html

Patrology. Utrecht; Brux., 1950-1960. 3 vol.; Devreesse R. Introd. à l " étude des manuscrits grecs. P., 1954; Beck H.-G. Kirche und theologische Literatur im byzantinischen Reich. Münch., 1959; Ortis de Urbina I. De Patrologia Syriaca. R., 19652 (рус. пер.: Ортис де Урбина И. Сирийская патрология. М., 2011); Goodspeed E. J. A History of Early Christian Literature/Ed. R. M. Grant. Chicago, 19662; Simonetti M. Letteratura cristiana antica greca e latina. Firenze; Mil., 1969; Hamman A. Dictionnaire des Pères de l " Église. P., 1977; idem. Patrologie, patristique//DECA. 1990. T. 2. P. 1929-1935; Παπαδπουλος Σ. Πατρολογα. Αθνα, 1977-2010. 3 τ.; Di Berardino A., ed. Patrologia. Torino, 1978. Vol. 3; Genova, 1996. Vol. 4; 2000. Vol. 5; idem. Modern Patrologies//The Wiley Blackwell Companion to Patristics/Ed. K. Parry. Chichester, 2015. P. 51-67; Altaner В., Stuiber A. Patrologie: Leben, Schriften und Lehre der Kirchenväter. Freiburg, 19809; Marrou H.-I., Mandouze A., Pietri C. Prosopographie chrétienne du Bas-Empire. P., 1982-2013. 4 t.; Podskalsky G. Christentum und theologische Literatur in der Kiever Rus " : (988-1237). Münch., 1982 (рус. пер.: Подскальски Г. Христианство и богосл. лит-ра в Киевской Руси: (988-1237 гг.). СПб., 19962); idem. Theologische Literatur des Mittelalters in Bulgarien und Serbien: (865-1459). Münch., 2000; Muzerelle D. Vocabulaire codicologique: Répertoire méthodique des termes français relatifs aux manuscrits. P., 1985; Χρστου Π. Ελληνικ Πατρολογα. Θεσ., 1985-1992. 5 τ.; Langlois C., Laplanche F. , ed. La science catholique: L " «Encyclopédie théologique» de Migne (1844-1873) entre apologétique et vulgarisation. P., 1992; Christianismes orientaux: Introd. à l " étude des langues et des littératures/Ed. A. Guillaumont. P., 1993; Bloch R. H. God " s Plagiarist: Being an Account of the Fabulous Industry and Irregular Commerce of the Abbé Migne. Chicago, 1994; Drobner H. R. Lehrbuch der Patrologie. Freiburg i. Br., 1994, 20113; Киприан (Керн), архим.

http://pravenc.ru/text/2579786.html

СПб., 1891; В. Православно монаштво и манастири у Cpбuju. Сремски Карловци, 1920. Милановац, 2002р; Снегаров И. История на Охридската архиепископия. София, 1924. Т. 1. С. 47-51, 135-141, 162-163, 316-347; Coлobjeb А., Мошин В. Грчке српских владара. Београд, 1936; Б. Деспота у Buзahmuju и jyжhocлobehckuм Београд, 1960; М. Аделфати у Buзahmuju и Cpбuju//ЗРВИ. 1968. 11. С. 241-270; Острогорски Г. О buзahmujckoм феудализму// Он же. Сабрана дела. Београд, 1969. 1. С. 282-311; он же. Buзahmuja и словени//Там же . Београд, 1970. 4. С. 170-196, 228-242, 257-280, 321-338, 423-624; Д. Buзahmujcku служебни канон у српским службима веку//О Београд, 1970. С. 95-125; он же. Ucmopuja старе српске Београд, 1980. С. 57-88, 164-189; Makeдohuja во рамките на односи на Балканот во 2-та пол. на XIII и 1-та пол. на XIV в. Ckonje, 1977. (СпомМакед.; 2); Ф. О српске и buзahmujcke цркве 1375//ЗРВИ. 1982. Т. 21. С. 159-182; Lesny J. Studia nad poczatkami serbskiej monarchii Nemaniczow (poowa XI - koniec XII w.). Wrocaw; Warsz.; Kraków; Gdask; ód, 1989; Д. Света Гора под српском (1345-1371). Београд, 1992. (ЗРВИ; 31); С. Владарске uhcurhuju у Cpбuju од XIII до XV в. Београд, 1994; Стара српска Београд, 1995. С. 179-252; Оболенский Д. Византийское Содружество наций. Шесть византийских портретов. М., 1998. С. 69-70, 108-112, 234-238, 263-274, 318-320, 322-323, 329-331, 337-340, 371-372, 375-378.486-526; Лексикон српског века/Приредили С. Р. Београд, 1999; Джурич В. Византийские фрески: средневековая Сербия. Далмация, славянская Македония. М., 2000; Podskalsky G. Theologische Literatur des Mittelalters in Bulgarien und Serbien: 865-1459. Münch., 2000. S. 62-63, 85-93, 115-124, 141-144, 162-165, 168-175, 205-208, 219-227, 269-276, 355-425, 454-471, 487-494, 509-512, 517-527. А. А. Турилов Византия и Армения Под властью В. и. находились нек-рые обл. Зап. Армении - Малая, Сатрапская и Внутренняя Армении, имевшие разный административно-политический статус. М. Армения в III в. была включена в состав Вост.

http://pravenc.ru/text/372678.html

Лит.: М. М. Архиеп. Данило II - монах и уметник//NKJUФ. 1926. 6. Св. 2. С. 231-264; Н. О архиеп. Данилу и Београд, 1935; М. Ка xpohoлoruju живота архиеп. Данила II//ГлСПЦ. 1952. Год. 33. Бр. 10. С. 237-238; Radoj i S. Archbishop Danilo II and the Serbian Architecture Dating from the Early 14th Cent.//Serbian Orthodox Church: Its Past and Present. Belgrade, 1966. Vol. 2. P. 11-19; Стара српска црквена noeзuja//О Cmyдuje. Београд, 1970. С. 11, 22, 25, 27, 29-30, 35-36, 49-51, 65; он же. Белешке о делима у же. С. 292-296; он же. Проза архиеп. Данила II. Београд, 1976; он же. Стара српска Основе. Београд, 19952; Д. Живот кральа Милутина од архиеп. Данила II//Зб. филозофског факултета у Приштине. Приштина, 1972. 9. С. 469-489; Д. Архиеп. Данило и Н. с. Београд, 1972. Бр. 16(31). С. 1-28; Н. Животописачки рад архиеп. Данила II//Стара Београд, 1975. С. 383-401; Кашанин М. Српска у веку. Београд, 1975. С. 210-233; Мошин В. Жumuje Милутина према архиеп. Данилу II и Muлymuhoboj ucmopuje Београд, 1976. 10. С. 109-136; Hafner S. Danilo II. und sein Schüler: Die Königsbiographien. Graz, 1976; Д. Ucmopuja старе српске Београд, 1980. С. 175-179, 181; М. Жumuje архиеп. Данила II као извор за Каталанске koмnahuje//ЗРВИ. 1980. 19. С. 251-273; MkДahujeл Г. Л. Данилов зборник као Данилов «Festschrift»//Научни састанак слависта у Вукове дане. Београд, 1985. 14/1. С. 177-182; С. Свети срби. Kparyjebaц, 1989. С. 94-99; Архиеп. Данило II и доба: науч. скуп поводом 650 година од смрти, децембар 1987. Београд, 1991; Thomson F. J. Archbishop Daniel of Serbia: Hierarch, Hagiographer, Saint - with Some Comments of the «Vitae regum et archiepiscoporum Serbiae» and the Cults of Medieval Serbian Saints//AnBoll. 1993. Vol. 111. P. 103-104; В. Исихазам у делу Данила Печког//Cyrillomethodianum. Thessal., 1993/1994. Vol. 17/18. P. 183-190; Podskalsky G. Theologische Literatur des Mittelalters in Bulgarien und Serbien, 865-1459. Münch., 2000; Panteli B. The Architecture of Deani and the Role of Archbishop Danilo II. Wiesbaden, 2002; М. и и српска државност. Београд, 2004.

http://pravenc.ru/text/171272.html

С. 300-306; он же. Смрт и лепота у српским списима о кн. Лазару и косовском бojy//Манастир Раваница: Споменица о шecmoj Београд, 1981. С. 135-142; он же. О почецима св. кн. Лазара//Научни састанак слависта у Вукове дане. Београд, 1991. 19/1. С. 123-131; он же. Стара српска Основи. Београд, 20093 (по указ.); Д. Срби у старом српском сликарству//О 1970. С. 205-209; Д. српске и buзahmujcke цркве//Православна мисао. Београд, 1974. 17. Св. 21. С. 62-74 (То же//О кн. Лазару: Научни скуп у Крушевцу. Београд, 1975. С. 62-74); он же. Ucmopuja старе српске Београд, 1980. С. 190-211; Л. Иконографске cmyдuje. Нови Сад, 1974. С. 293-295; Кашанин М. Српска у веку. Београд, 1975. С. 276-322; Р. Кнез Лазар и обнова српске државе//О кн. Лазару. 1975. С. 1-11; он же. Kpaj Српског царства. Београд, 1975, 20012 (по указ.); он же. Изворна вредност култних списа о кн. ucmopuja. Београд, 1979. 11. Бр. 44. С. 581-591; он же. Лазар Ucmopuja, култ, Београд, 1984; он же. Владарска титуле обласних господара: Прилог bлaдapckoj uдeoлoruju у cmapujoj cpnckoj прошлости. Београд, 2001. С. 96-99, 211, 217; Мошин В. Самодржавни Стефан кн. Лазар и mpaдuцuja суверненитета од Марице до Косова//О кн. Лазару. 1975. С. 13-43; М. Кнез Лазар и косовска битка у cmapoj Дубровника и Боке Которске//Там же. С. 338-408; Голенищев-Кутузов И. Н. Славянские литературы: Ст. и исслед. М., 1978 (по указ.); Jupeчek К. Ucmopuja Срба/Прев.: J. Београд, 19782. 1. С. 321-322, 324-326; М. «Bлaдahuje» кн. Лазара у Npuмopjy//ЗбФФУ. 1985. 15. Бр. 1. С. 97-114; он же. и и српска државност. Београд, 2004. С. 277-354; он же. Српска државност у веку. Београд, 2011. С. 282-286, 296-298, 300-323, 343-345; Бoj на Косову: Cmapuja и hobuja Београд, 1992; С. Владарске uhcurhuje и државна симболика у Cpбuju од XIII до XV в. Београд, 1994. С. 65-66, 88, 110; Podskalski G. Theologische Literatur des Mittelalters in Bulgarien und Serbien: 865-1459. Münch., 2000 (по указ.); С. Српски у сликарству православних народа. Нови Сад, 2007. С. 116-139, 177-181.

http://pravenc.ru/text/2462521.html

Наум Охридки. София, 1993. С. 31-57; она же. Охрид като център на богослужебната прослава на св. Наум Охридски//Светите Климент и Наум Охридски и придонесот на Охридскиот духовен центар за словенската просвета и култура. Ckonje, 1995. С. 261-271; она же. Установяване на датите за честване на св. Наум Охридски и архиеп. Иоасаф//Palaeobulgarica. София, 2001. Год. 25. 3. С. 5-30; Хиляда и осемдесет години от смъртта на св. Наум Охридски. София, 1993; Попов Г. Следи от разпространението на Наумовия канон за св. ап. Андрей//Старобългарска лит-ра. София, 1994. Кн. 28/29. С. 10-22; он же. Канонът за св. ап. Андрей от Наум Охридски в Хлудовия празничен миней 166//Пти достоитъ: Сб. в памет на С. Кожухаров. София, 2003. С. 15-24; Грозданов Ц. Свети Наум Охридски. Ckonje, 1995; Светите Климент и Наум Охридски и придонесот на Охридскиот духовен центар за словенската просвета и култура: Прилози от Науч. собир одржан на 13-15 септ. 1993. Ckonje, 1995; П. Големиот крст од Охридската црква Мали св. Врачи: Првобитно во обновената Наумова манастирска црква//Тематски зб. на трудови: Икони, иконопис, иконостас, ukohorpaфuja. Ckonje, 1996. С. 151-162; Целакоски Н. Свети Наум Охридски чудотворец. Прилеп, 1997; Matejko L. K poézii Zlatého veka//Slovensko-bulharské jazykové a literárne vztahy. Brat., 1998. S. 25-31; Кръстев А. Още веднъж за житията, службите, образите и творчеството на св. Наум Охридски//Преславска книжовна школа. София, 2000. Т. 5. С. 321-326; Флоря Б. Н., Турилов А. А., Иванов С. А. Судьбы кирилло-мефодиевской традиции после Кирилла и Мефодия. СПб., 2000; Podskalsky G. Theologische Literatur des Mittelalters in Bulgarien und Serbien, 865-1459. Münch., 2000 (по указ.); Йовчева М. Служби за св. Наум Охридски//КМЕ. 2003. Кн. 3. С. 676-680; Чешмеджиев Д. Бележки върху култа на св. Седмочисленици в средновек. България//Пти достоитъ. София, 2003. С. 425-444; Свети Наум Охридски: Живот и дело: Зб. на трудови од науч. собир. Ckonje, 2006; Турилов А. А. К уточнению объема и состава древнейшего слав.

http://pravenc.ru/text/2564754.html

13001–15236; 7: 1985. 16001–18151; 8: 1986. 19001–20963; 9: 1989. 21001–2540; 10: 1990. 23001–25413; 11: 1991. 26001–28205; 12: 1994. 29001–31315; Beiheft zu Bde 7–9 und Addenda und Corrigenda zu fasc. 1–8. 1989; Beiheft zu Bde 7– 10 und Addenda und Corrigenda zu fasc. 1–8. 1990; Register. 1996. Podskalsky. Griechische Theologie. – Podskalsky G. Griechische Theologie in der Zeit der Turkenherrschaft (1453–1821): Die Orthodoxie im Spannungsfeld der nachre- formatorischen Konfessionen des Wsstens. Munchen, 1988. [Имеется новогреч. пер., изд. в 2005 г. Готовится к изд. рус. пер., выполненный М. В. Грацианским.] Podskalsky. Theologische Literatur in Bulgarien und Seibien. – Podskalsky G. Theologische Literatur des Mittelalters in Bulgarien und Seibien (865–1459). Miinchen, 2000. Polemis. Theophanes of Nicaea. – Polemis I. D. Theophanes of Nicaeä His Life and Wbrk. Wien, 1996 (Wiener Byzantinistische Studien; 20). Готовится к изд. рус. пер. Quasten. Initiation. – Quasten J. Initiation aux Peres de l’Eglise/Trad, de l’anglais par J. Laporte. Цит.: T. 1. Paris, 1955; T. 3. [Paris, 1962. Третий том цит. по репринтному переизданию 1987 г. Нами всюду добавлены параллельные отсылки к англ, оригиналу: Quasten. Patrology.] Quasten. Patrology. – Quasten J. Patrology. Utrecht, 1950, repr. Westminster, Maryland, 1986. Цит.: Vol. 1. The Beginnings of Patristic Literature; Vol. 3. The Golden Age of Greek Patristic Litrature. From the Council of Nicaea to the Council of Chalcedon. Roques. Introduction. – Roques R. [Introduction]//Anselme de Cantorbdry. Pourquoi Dieu c’est fait Homme/Texte latin, intr., bibl., trad. et notes par Rend Roques. Paris, 1963 (SC91). [P.9–192.] Rorem, Lamoreaux. John of Scythopolis. – Rorem P., Lamoreaux J. C. John of Scythopolis and the Dionysian Corpus: annotating the Areopagite. Oxford, 1998. Sherrard. Greek East and Latin West. – Sherrard Ph. The Greek East and the Latin Wfest. London, 1959. [Рус. пер.: Шеррард . Восток и Запад.] SC. – Sources Chifetiennes (Paris).

http://azbyka.ru/otechnik/Amfilohij_Rado...

527-545; Успенский Б. А. Царь и патриарх: Харизма власти в России: (Визант. модель и ее рус. переосмысление). М., 1998 (по указ.); он же. История рус. лит. языка (XI-XVII вв.). М., 20023. С. 270-275; Podskalsky G. Theologische Literatur des Mittelalters in Bulgarien und Serbien (865-1459). Münch., 2000. S. 212-219, 324-329, 447-448, 499-503, 504-507; он же (Подскалски Г.). теолошка у Бyrapckoj и Cpбuju: (865-1459). Београд, 2010. С. 243-244, 258-266, 396-397, 577; Клосс Б. М. Пространная (Киприановская) редакция Жития митр. Петра// Он же. Избр. труды. М., 2001. Т. 2. С. 32-47; Белякова Е. В. Мазуринская редакция как памятник права и культуры на Руси//Мазуринская Кормчая: Памятник межслав. культурных связей XIV-XVI вв.: Исслед. Тексты. М., 2002. С. 55-69; Евангелие Успенского собора Московского Кремля. М., 2002. С. 15-16, 20-21, 27-38; Фетищев С. А. Московская Русь после Дмитрия Донского: 1389-1395 гг. М., 2003 (по указ.); Панченко О. В. Из археогр. разысканий в области соловецкой книжности: II. «Канон всем святым, иже в Велицей России в посте просиявшим» - соч. Сергия Шелонина//ТОДРЛ. 2004. Т. 56. С. 453-480; Флоря Б. Н. Договор Дмитрия Донского с Ягайло и церк. жизнь Вост. Европы//Неисчерпаемость источника: [Сб.]. М., 2005. С. 233-237; Конявская Е. Л. Очерки по истории тверской лит-ры XIV-XV вв. М., 2007. С. 110-148; История на българската средновековна лит-ра/Съст.: А. Милтенова. София, 2008. С. 551, 582-587; Киприанови четения: 600 години от успението на св. Киприан, митр. Московски. Вел. Търново, 2008; Спасский Ф. Г. Рус. литургическое творчество. М., 20082. С. 161-163; Ранчин А. М., Турилов А. А. Киприан//БРЭ. 2009. Т. 13. С. 741-743 [Библиогр.]; Карбасова Т. Б. Святцы 1646 г.: Памяти рус. святых//Рус. агиография: Исслед., мат-лы, публ. СПб., 2011. Т. 2. С. 249-301; Коссова А. Дж. Митр. Киприан - основоположник на литературната традиция на Московска Рус//Средновековни тексти, автори и книги: Сб. в чест на Х. Миклас. София, 2012. С. 270-287. (КМС; 21); Кузьмин А.

http://pravenc.ru/text/1684692.html

МАО. 1916. Т. 25. С. 67-88; Иванов Й. Български старини из Македония. София, 19312, 1970р. С. 387-391; Якобсон Р. О. Стихотворные цитаты в великоморавской агиографии//Slavistina revija. Ljubljana, 1957. T. 10. S. 111-118; Климент Охридски. Събрани съчинения. София, 1970. Т. 1. С. 287-305; Бегунов Ю. К. Русское слово о чуде Климента Римского и кирилло-мефодиевская традиция//Slavia. Praha, 1974. Roc. 43. N 1. С. 26-46; он же. Был ли Константин-Кирилл Философ автором «Слова похвального священномученику Клименту»?//Richerche slavistiche. R., 1975-1976. Vol. 22/23. P. 61-80; он же. Св. Климент Римский в слав. традиции: Нек-рые итоги и перспективы исследования//Византинороссика. СПб., 2006. Вып. 4. С. 1-61; Сказания о начале слав. письменности/Вступ. ст., пер. и коммент.: Б. Н. Флоря. М., 1981. С. 117-118 (переизд.: Флоря Б. Н. Сказания о начале слав. письменности. СПб., 2000. С. 226-229); Podskalsky G. Christentum und theol. Literatur in der Kiever Rus " (988-1237). Münch., 1982. S. 249-251 (рус. пер.: Подскальски Г. Христ. и богосл. лит-ра Киевской Руси. СПб., 1996. С. 401-403); idem. Theologische Literatur des Mittelalters in Bulgarien und Serbien, 865-1459. Münch., 2000. S. 183, 273-274; Тржештик Д. Великая Моравия и возникновение государства Пржемысловцев (Святополк и Борживой)//Великая Моравия, ее ист. и культурное значение. М., 1985. С. 160-174; он же (T e š tik D.). Poátky Pemyslovc: Vstup ech do djin (530-935). Praha, 1997. S. 326-332; Станчев К., Попов Г. Климент Охридски: Живот и творчество. София, 1988. С. 74, 79; Hannick Ch. Das «Slovo na perenesenie moštem sv. Klimenta» als liturgiegeschichtliche Quelle//OCA. 1988. Vol. 231. P. 227-236; Чичуров И. С. «Хождение апостола Андрея» в визант. и древнерус. церк.-идеологич. традиции//Церковь, общество и гос-во в феод. России. М., 1990. С. 7-23; Мурьянов М. Ф. Страницы гимнографии Киевской Руси//Традиции древнейшей слав. письменности и языковая культура вост. славян. М., 1991. С. 69-143; он же. Гимнография Киевской Руси.

http://pravenc.ru/text/1841337.html

   001   002     003    004    005    006    007    008    009    010