По свидетельству современника О., ливонского хрониста Германа из Вартберге (Германа Вартбергского), О. похоронен по языческому обряду: его тело было сожжено вместе с 18 конями и различными вещами (Ibid. S. 113). Ист.: Niceph. Greg. Hist. Vol. 3; LECUB. 1855-1857. Bd. 2-3; Vetera monumenta Poloniae et Lithuaniae/Ed. A. Theiner. R., 1860. Vol. 1; Scriptores Rerum Prussicarum (SRP): Die Geschichtsquellen der preussischen Vorzeit bis zum Untergange der Ordensherrschaft/Hrsg. Th. Hirsch, M. Töppen, E. Strehlke. Lpz., 1861-1874. Bd. 1-5; 1968. Bd. 6; Czuczyski A. Traktat ksit litewskich z Kazimierzem Wielkim z roku 1366//Kwartalnik Historyczny. Lwów, 1890. R. 4. N 3. S. 513-515; Сперанский М. Н. Сербское житие литовских мучеников//ЧОИДР. 1909. Кн. 1. С. 1-48; Розов В. Ykpaïhcьki грамоти. К., 1928. Т. 1: XIV в. i перша пол. XV в. 3, 7; Preußisches Urkundenbuch. Marburg, 1960. Bd. 4; 1964. Bd. 4. Nachtz./Hrsg. H. Koeppen; 1969. Bd. 5. Lfg. 1; Marburg, 1975. Bd. 5. Lfg. 3; Marburg, 1986. Bd. 6. Lfg. 1; Marburg, 2000. Bd. 6. Lfg. 2/Hrsg. K. Conrad; Grundmann H. Das Schreiben Kaiser Karls IV. an die heidnischen Litauer-Fürsten 1358//Folia diplomatica. Brno, 1971. Bd. 1. S. 89-103; Karwasi ska J. Zlote bulle Karola IV w sprawie chrztu Litwy//Cultus et cognitio: Studia z dziejów redniowiecznej kultury. Warsz., 1976. S. 233-249; RegPatr. Vol. 1; Bullarium Poloniae: Litteras apostolicas aliaque monumenta Poloniae Vaticana continens/Ed. I. Sukowska-Kura, S. Kura. R., 1982-1985. Vol. 1-2; Baronas D. Trys Vilniaus kankiniai: Gyvenimas ir istorija. Vilnius, 2000. P. 147-345; Hunger. Register. Bd. 2, 3; Chartularium Lithuaniae res gestas magni ducis Gedeminne illustrans/Ed. S. C. Rowell. Vilnius, 2004; Jurek T. Nieznany list kanonika Dobrogosta Nowodworskiego z 1376 roku: Z antecedencji unii polsko-litewskiej//Mi dzy tekstem a znakiem: Prace ofiarowane prof. B. Treliskiej w 70 rocznic urodzin. Warsz., 2013. S. 9-19; Полоцкие грамоты XIII - нач. XVI в./Подгот.: А. Л. Хорошкевич, С. В. Полехов и др. М., 2015. Т. 1. 8.

http://pravenc.ru/text/2578375.html

Cедмица.RU Церковно-Научный Центр «Православная Энциклопедия» По Благословению Святейшего Патриарха Московского и Всея Руси Кирилла Функционирует при финансовой поддержке Министерства цифрового развития, связи и массовых коммуникаций Российской Федерации Подписка на новости в формате RSS Подписка на рассылку сайта Купить Православную Энциклопедию Учебные пособия 12+ Дедушкой кардинала О " Коннора оказался раввин Покойный архиепископ Нью-Йоркский так и не узнал о еврейском происхождении своей матери НЬЮ-ЙОРК. Развивая недавно поднятую в американских СМИ тему происхождения кардинала Джона О " Коннора (John O’Connor), мать которого, как оказалось, родилась в еврейской семье, исследователи родословной прелата обнаружили, что его дедушка был раввином, сообщила The New York Times. Кардинал, который являлся католическим архиепископом Нью-Йорка с 1984 по 2000 г., был известен своими теплыми отношениями с местной еврейской общиной. Его 87-летняя сестра Мэри О " Коннор Уорд-Донегэн (Mary O’Connor Ward-Donegan) говорит, что кардинал, вероятно, не знал о своих еврейских корнях и происхождении своей матери. Действительно, нет никаких данных о том, что кардинал О " Коннор, который умер в 2000 г., знал о своем происхождении. Его мать, Дороти, набожная католичка, умерла в 1971 г. По словам Мэри Уорд-Донегэн, она никогда не рассказывала своим детям о своем еврейском происхождении и дедушке-раввине. О еврейских корнях детей Дороти О " Коннор впервые задумалась дочь Мэри Уорд-Донегэн — Эйлин Уорд Кристиан (Eileen Ward Christian), которая обратила внимание, что некоторые надгробные камни ее родственников по матери имеют надписи на иврите. Хотя Мэри Уорд-Донегэн думала, что девичья фамилией ее матери была Gomple или Gumple, она в конечном счете узнала, что на самом деле ее предками является еврейская семья по фамилии Gumpel. Надгробные камни, которые случайно нашла ее дочь, как оказалось, были предназначены для Гюстава Гюмпеля (ум. в 1914 г.) и его жены Тины Рубен (1890 г.). Мэри Уорд-Донегэн узнала, что это ее бабушка и дедушка по материнской линии — евреи прусского происхождения, похороненные на еврейском кладбище в Фэрфилде, штат Коннектикут, принадлежавшем Бриджпортской синагоге B " nai Israel.

http://sedmitza.ru/text/4825247.html

Феодорит, епископ Киррский. Его жизнь и литературная деятельность. Т. 2. М., 1890. С. 34—70; Adam А. Lehrbuch der Dogmengeschichte. Bd. I. Gütersloh, 1965. S. 91, 184, 211—215, 220; Meyendorff J. Historical trends and doctrinal themes. N. Y., 1974. P. 7—8, 21—23, 32—33, 153—156.d. I. Gütersloh, 1965. S. 91, 184, 211—215, 220; Meyendorff J. Historical trends and doctrinal themes. N. Y., 1974. P. 7—8, 21—23, 32—33, 153—156. 795. КЛЭ. Т. 6. 1971. С. 306. Ср. также: Жирмупский В. Рифма, ее история и теория//Вопросы поэтики. Пг., 1923. Вып. III. С. 9. 796. Ср. замечания Р. Гаманна об античной общественно-репрезентативном элементе в эстетической облике раннехристианской базилики: Hamann R. Geschichte der Kunst von der altchristlichen Zeit. замечания Р. Гаманна об античной общественно-репрезентативном элементе в эстетической облике раннехристианской базилики: Hamann R. Geschichte der Kunst von der altchristlichen Zeit bis zur Gegenwart. Berlin, 1935. S. 86—87.is zur Gegenwart.. замечания Р. Гаманна об античной общественно-репрезентативном элементе в эстетической облике раннехристианской базилики: Hamann R. Geschichte der Kunst von der altchristlichen Zeit. замечания Р. Гаманна об античной общественно-репрезентативном элементе в эстетической облике раннехристианской базилики: Hamann R. Geschichte der Kunst von der altchristlichen Zeit bis zur Gegenwart. Berlin, 1935. S. 86—87.is zur Gegenwart. Berlin, 1935. S. 86—87.erlin, 1935. S. 86—87. 797. Достоевский Ф. М. Полн. собр. соч.: В 30 т. Т. 10. Л., 1974. С. 106 (ср.: Егунов А. Греческий роман и Гелиодор//Гелиодор. Эфиопика. М.; Л., 1932. С. 54). 798. Кирсанов С. Высокий раек//День поэзии. М., 1956. С. 16. 799. Пер. Ф. Ф. Зелинского (Зелинский Ф. Ф. Из жизни идей. 3-е изд. Т. II. СПб., 1911. С. 234). 800. Кн. III, гл. 16. Пер. А. Егуиова (см.: Гелиодор. Эфиопика. М., 1965. С. 128). 801. Prodi Oratio V de laude S. Mariae 2//PG. 65. Col. 712. 802. Amphilochii homilia I, 1//PG. 39. Col. 36. 803. Буслаев Ф. Русская хрестоматия. 3-е изд. М., 1881. С. 20. 804. Там же. С. 81. 805. Слово о житии и о преставлении великого князя Дмитрия Ивановича//Хрестоматия по древней русской литературе/Сост. Η. К. Гудзий. 8-е изд. М., 1973. С. 184. 806. Там же. С. 195. 807. Ср.: Лихачев Д. С. Некоторые задачи изучения второго южнославянского влияния в России//IV Международный съезд славистов. Доклады. М., 1960. 808. Ср.: Жирмунасий В. Рифма, ее история и теория. С. 85.

http://predanie.ru/book/217170-poetika-r...

Кашич Душан, д-р. Смисао Српске Црквене историйе. Београд, 1969. Кашич Душан, д-р. Српски манастири у Хрватской и Славонийи. Београд, 1971. Кашич Д.-Станье у Печкой патрийаршийи после емиграцийе. Патрийарха Арсенийа 1///«Богословлье». 1960. Кнь. 1. Леонид, архим. Славенско-српска кньижница на св. гори Атонской//«Глас-ник српск. научн. друштва». 1859. Кнь. 47. Манастири и фреске Српске Православие Цркве. Београд, 1970. Медакович. Повестница Црне Горе. Земун, 1850. Милакович. Историйа Црне Горе.Задар, 1856. Миличевич М. Манастири у Сербийи. Београд, 1867. Милошевич М. Општи лист патрийаршийс Печке//«Гласник српск. научн. друштва». 1872. Кнь. 35. Никетич Светозар. Историйски развитак Српске Цркве. Београд, 1870. Никодим Милаш., епископ, д-р. Историйско-канонички поглед на установль-енье српско-румунске (Далматинско-Буковкчке) митрополийе. Задар, 1873. Никодим Милаш, епископ, д-р. Православна Далмацийа. Нови Сад, 1911. Никодим Милаш, епископ, д-р. Списи о историйи Православие Цркве у Далматинско-Истрийском владичанству од XV до XIX века. Задар, 1898. Патрийарх Арсенийе III и ньегово доба//«Хришчанский Весник». 1890. Кнь. 5. Пейич Славко. Знамените српске православке. Београд, 1969. Попович Владан, проф. Св. Сава и проблем развитка наше културе. Београд, 1961. Попович. Историйа Црне Горе. Београд, 1896. Посланица светога архийерейског сабора Српске Православие Цркве поводом прославе 750-годишньице црквене аутокефалности (1219 —1969). Београд, 1969. Протич Милисав. Читанка о манастиру св. Стефана у Сланцима — Метоха Хиландарског. Београд, 1972. Рувараи И. Мойсийе Петрович, митрополит Београдски (1713 — 1730)//«Споменик српске кральевске Академийе». 1898. Кнь. 34. Рувараи, И. Одломци о грофу Дйурдйу Бранковичу и Арсенийу Црнойевичу. Београд, 1896. Рувараи, И. О каталозима Печких патрийараха//«Гласник српск. научи, друштва». 1868. Кнь. 23. Рувараи, И. О Печким патрийарсима од Макарийа до Арсенийа III (1557 — 1690). Задар, 1888. Ружичич Н. Кратки историйски преглед узайамних односа измедйу Српске и Грчко-Цариградске Цркве и ньихових представительа од првог времена ньиховог познаваньа па до нас. Београд, 1875.

http://sedmitza.ru/lib/text/441204/

Чехов Антон Павлович (1860 – 15 июля 1904), писатель Чехранов Павел Дмитриевич (1875–1961), священник. Арестован в январе 1923 г., приговорен к трем годам лишения свободы и отправлен на Соловки. Автор воспоминаний о Соловках Чичиков, литературный персонаж Чокой Иван Иванович (1878 – 26 июня 1962), протоирей. Арестован в феврале 1924 г., приговорен к двум годам лишения свободы и отправлен на Соловки Ш Ш.К., заключенная послушница Шалаевский, психиатр Шалидвич, сотрудник лагерной канцелярии Шахов Николай Александрович, меценат Швецов Сергей Порфирьевич (1858 – 4 мая 1930), социалист-революционер Шевелев, социалист-революционер, заключенный сотрудник лагерной администрации Шекспир Уильям (ум. 1616), английский поэт и драматург Шелепов В.И., заключенный сотрудник лагерной администрации Шильдер Александр Евгеньевич (1893 – 5 ноября 1937), арестован в 1925 г. по «делу лицеистов», приговорен к пяти годам лишения свободы и отправлен на Соловки. Расстрелян Шильдер Владимир Александрович (1855 – июль 1925), директор Императорского Александровского лицея (1910–1917). Умер во время следствия по «делу лицеистов» Шильдер Карл Евгеньевич (1895 – июнь 1974), арестован в 1925 г. по «делу лицеистов», приговорен к пяти годам лишения свободы и отправлен на Соловки Шингарев Андрей Иванович (1869 – 7 января 1918), министр Временного правительства. Убит в результате покушения Ширяев Борис Николаевич (1889 – 17 апреля 1959), писатель. Арестован в 1922 г., приговорен к 10 годам лишения свободы и отправлен на Соловки. Автор воспоминаний о Соловках Шкапская Мария Михайловна (урожд. Андреевская; 1891–1952), поэтесса, сестра И. М. Андреевского Шмидт, заключенный сотрудник лагерной администрации Шопенгауэр Артур (1788–1860), немецкий философ, теоретик искусства Шпир Африкан Александрович (1837– 1890), русский и немецкий философ-неокантианец Шрейдер Абрам Аронович (1903(4)–?), заключенный сотрудник лагерной администрации Штейн Вера Федоровна (1881 – 23 сентября 1971), скульптор. Арестована в 1929 г. по «делу А. А. Мейера», приговорена к трем годам лишения свободы и отправлена на Соловки

http://azbyka.ru/otechnik/Istorija_Tserk...

Давайте попытаемся выяснить, что сулит погребальный поход Запада – не через несколько столетий, а уже в этом веке, не только детям наших детей, а поколению, подрастающему на наших глазах. Michael Loewy, Georg Lukdcs: from Romanticism to Bolshevism (Patrick Caniller, Translator (London: NLB, 1979), p. 112. Cited by Raymond V. Raehn, “The Historical Roots of Political Correctness”, The Free Congress Research and Education Foundation. “We Won’t Be Slaves to Enemies of the Truth”, Milwaukee Journal Sentinel, October 3, 1999, p. 5. Barbara Tuchman, The Proud Tower. A Portrait of the World Before the War: 1890–1914 (New York: Ballantine Books, 1993), p. 462. Loewy, p. 93. Ibid., p. 151. Gerald L. Atkinson, “What Is the Frankfurt School?” August 1, 1999, p. 2., Arnold Beichman, “In Search of Civil Society”, Washington Times, February 3, 1993, p. 4. Charles A. Reich, The Greening of America (New York: Bantam Books, 1971), p. 2. John Fonte, “Why There Is a Culture War”, Policy Review, December 2000 and January 2001, p. 17. “Transcript #2077: War Powers Debater, The MacNeill Lehrer News Hour, September 13, 1983. Raehn,p.2. Reich, p. 148. Ibid. Charles J. Sykes, A Nation of Victims (New York: St. Martin’s Press, 1992), p. 54. Ibid. Patrick J. Buchanan, (Americans Need Not Fear United Germany”, Toronto Star, October 16, 1989, p. 18. Stephen Goode, “Radical Leftovers”, Insight on the Nevus, November 22, 1999, p. 10. Sykes, p. 54. Christopher Lasch, The True and Only Heaven: Progress and Its Critics (New York: W. W. Norton & Company, 1991), p. 447. Jim Nelson Black, When Nations Die (Wheaton, 111.: Tyndale House Publishers, 1994), p. 77. William Lind, “Turn Off, Tune Out, Drop Out: A Cultural Conservative’s Strategy for the 21st Cent-ury”, Against the Grain, Free Congress Foundation, Washington, D.C., 1998. Fonte, p. 16. Reich, p. 276. William Lind, “0rigins of Political Correctness”, Address to Accuracy in Academia’s Annual Summer Conference, George Washington University, July 10, 1998.

http://azbyka.ru/fiction/smert-zapada/5

2319 Marr N. Der japhetitische Kaukasus, und das dritte ethnische Element im Bildungsprozess der mittellandischen Kultur. Leipzig, 1923 (Japhetitische Studien. Bd. 2). Подробнее о попытках Марра пропагандировать яфетическую теорию на Западе в начале 1920-х гг. см.: Тункина И. В. Н. Я. Марр и Ф. А. Браун: История взаимоотношений (1920–1925 гг.)//Stratum plus. Кишинев; Одесса; СПб., 2000. 4. С. 384–391. 2320 Эта гипотеза представлена Н. Я. Марром 18 мая 1922 г. в речи, читанной на годовом собрании РАИМК «Книжные легенды об основании Киева на Руси и Куара в Армении» (опубликовано: Марр Н. Я. Избранные работы. М.; Л., 1935. Т. 5. С. 44–66). 2321 Жирмунский Виктор Максимович (1891–1971), литературовед, литературный критик, лингвист, фольклорист; доктор всеобщей истории литературы (1924); член-корреспондент (1939), акаде­мик (1966) АН СССР, профессор Петроградского – Ленинградского университета (1919–1934), ЛГПИ (1923–1931). Основные труды того времени посвящены немецкой диалектологии и фольклору. 2322 Рейнак, или Рейнах (Reinach), Соломон (Саломон) (1858–1932), французский энциклопедист-археолог, историк искусства, историк религии; член Парижской Академии надписей и изящной сло­весности. С 1902 г. директор Музея национальных древностей в замке Сен-Жермен-ан-Лэ, который привел в образцовый порядок. Читал лекции в Школе музейных работников при Лувре (1890–1892, 1895–1918). Автор свыше 6 тысяч научных трудов (в том числе около сотни монографий). С. Рейнак с давних пор был лично знаком с Η. П. Кондаковым – вместе с братом Т. Рейнаком он издал под своей редакцией французский перевод, выполненный И. И. Толстым, первых трех томов «Русских древно­стей в памятниках искуства» Η. П. Кондакова и И. И. Толстого (старшего) (Antiquités de la Russie méridionale. Paris, 1891–1893. 3 Livr.). См. письма С. Рейнака к H. П. Кондакову: ПФА РАН. Ф. 115. Оп. 4. Д. 350. 2 п., 2 виз. карт, на франц. яз., без даты. В 1920–1922 гг. Η. П. Кондаков обращался к нему и Г. Милле с просьбой оказать поддержку в издании двухтомной «Русской иконы» во Франции.

http://azbyka.ru/otechnik/Istorija_Tserk...

678 Обсуждение темы книжных названий см. в работах: Eduard Lohan, De Librorum titulis apud classicos scriptores Graecos nobis occurentibus (Marburg, 1890); Henrik Zilliacus, «Boktiteln in antik litteratur», Eranos, xxxvi (1938), pp. 141; Ε. Nachmanson, Der griechische Buchtitel, Einige Beobachtungen (Göteborgs högskolas arsskrifm, xlvii, 19; (1941); Revilo P. Oliver, «The first Medicean MS. Of Tacitus and the Titulature of Ancient Books», Transactions and Proceedings of the American Philological Association, lxxxii (1951), pp. 232–61; H.J. M. Milne and Т. C. Skeat,Scribes and Correctors of Codex Sinaiticus (London, 1955), pp. 30–34 и 38; Karl–Erik Henriksson, Griechische Bückertitel in der römischen Literatur (Annales academiae scientiarum fennicae, Ser. B. cii, I; Helsinki, (1956); Wilhelm Schubart, Das Buch bei den Griechen und Römern, 3rd ed. by Ε. Paul (Heidelberg, 1962), pp. 88–93; Johannes Münk, «Evangelium Veritatis and Greek Usage as to Book Titles», Studia theoloica,xvii (1963), pp. 133–138; Eric G. Turner, Greek Manuscripts of the Ancient World(Princeton, 1971), pp. 16–17; Martin Hengel, «The Titles of the Gospels and the Gospel of Mark» в своих Studies in the Gospel of Mark (London and Philadelphia, 1985), pp. 64–84. 681 С другой стороны, редакторская работа над Новым Заветом привела к созданию системы сокращенного написания некоторых слов, которые считались священными (nomina sacra). После непродолжительного экспериментирования эта система свелась к 15 греческим словам со значением «Бог, Господь, Иисус, Христос, Сын (применительно ко Христу), человек (в составе выражения «Сын человеческий»), Дух и другие. Не пытаясь разрешить здесь долго дискутировавшийся вопрос о том, где и почему они появились (библиографию по этой проблеме см. в Metzger, Manuscripts of the Greek Bible, pp. 36–37), отметим, что наряду с ранним переходом на хранение рукописей Нового Завета в форме кодексов широкое распространение специальной системы написания священных имен говорит о высокой степени организованности. С. Н. Roberts попытался показать, что «основы такого обращения со священными именами были заложены в Иерусалимской церкви, вероятно, еще до 70 г. Этой системой было к тому же достаточно сложно пользоваться обычным переписчикам без особых правил или образцового экземпляра» (Manuscript, Society and Belief in the Early Church London, 1979., p. 46).

http://azbyka.ru/otechnik/Biblia/kanon-n...

10 Притчу Ницше о сумасшедшем можно встретить в книге Walter Kaufmann, Nietzsche: Philosopher, Psychologist, Antichrist (New York: Meridian Books, 1966), p.81. 11 Смотрите: Terry L. Miethe, «Atheism: Nietzsche», глава шестая в издании Biblical Erransy: An Analysis of Its Philosophical Roots под ред. N. L. Geisler (Grand Rapids: Zondervan, 1981), pp. 131–160. 12 Конечно, во многом это зависит от того, что понимается под словом «доказать». См. Terry L. Miethe, Living Your Faith: Closing the Gap Between Mind and Heart (Joplin, MO: College Press Publishing, 1993), pp. 49–51. 20 Есть два замечательных источника на тему Божьей воли: Paul E. Little, Affirming the Will of God (Downer " s Grove: Inter Varsity Press, 1971), 34 страницы, и Garry Friesen, Decision Making & the Will of God: A Biblical Alternative to the Traditional View (Portland: Multnomah Press, 1980), 452 страницы 21 C.S.Lewis, «On Obstinacy in Belief,» in The World " s Last Night and Other Essays (New York: Brace Jovanovich, 1955), p. 16. 22 Смотрите прекрасную брошюру Michael Green: Runaway World (Downers Grove: Inter Varsity Press, 1968). 26 Plotinus, «Eight Tractate: Nature, Contemplation, and the One», in Plotinus: The Enneads, c.c. 239 и далее. 27 Plotinus, «Fourth Tractate: How the Secondaries Rise from the First and on the One», там же с.с. 400 и далее. 30 Смотрите «Foreword» Vernon J. Bourke in Terry L. Miethés Augustinian Bibliography, 1970–1980: With Essays on the Fundamentals of Augustinian Scholarship (Westport, Ct: Greenwood Press, 1982), cc. XI– XIII. 31 Смотрите Richard N. Ostling, «The Second Founder of the Faith». Time от 29 сент., 1986г, с. 76. 32 Смотрите Terry L. Miethe, Augustinian Bibliography. Хотя Блаженный Августин и умер 1500 лет назад, в 10-летний период между 1970 и 1980 гг. было написано более 1400 научных статей и книг, основанных на его учении. Сюда входит более 218 докторских диссертаций, написанных в период с 1890 до начала 1980-ых гг. Несомненно, его влияние все еще сохраняется.

http://azbyka.ru/otechnik/bogoslovie/zac...

Из 51 подготовленного документа на В. С. были одобрены всего 2. Они зафиксировали и усилили централизацию власти в католич. Церкви, определив новое соотношение власти папы и епископата. Хотя документы, разработанные подготовительными комиссиями, не были в большинстве своем рассмотрены и приняты, они послужили впосл. основой для мн. офиц. документов католич. Церкви, в т. ч. для ряда энциклик Льва XIII, а также принятого в 1917 г. нового Кодекса канонического права (см. Codex juris canonici ). Ист.: Cecconi E. Storia del Concilio Vaticano: Scritta sui documenti originali. R., 1873-1879. 3 vol.; Friedrich J. Documenta ad illustrandum Concilium Vaticanum anni 1870. Nordlingen, 1871; Acta et decreta sacrorum conciliorum recentiorum/Ed. G. Schemann. Freiburg i. Br., 1890. Vol. 7. (Coll. Lacensis); Mansi. Vol. 49-53; Dei Filius// Aubert R. Vatican I. P., 1964; Aubert R. , Gueret M. , Tombeur P. Concilium Vaticanum I. Louvain, 1977; I Ватиканский Собор: Догматическая конституция «Pastor aeternus»// Эве Ф. Тексты о Церкви. М., 1996. С. 5-9. Лит.: Ollivier E. L " Église et l " État au Concile du Vatican. P., 1879. 2 vol.; Geschichte des Vatikanischen Konzils/Hrsg. T. Granderath, K. Kirch. Freiburg i. Br., 1903-1906. 3 Bde; Mouret F. Le Concile du Vatican: D " après les documents inedits. P., 1919; Thils G. Primautee pontificale et prerogatives episcopales: «Potestas ordinaria» au Concile du Vatican. Louvain, 1961; idem. La primaute pontificale: La doctrine de Vatican I, les voies d " une revision. Gembloux, 1972; idem. Primaute et infaillibilite du Pontife romain à Vatican I. Louvain, 1989; Torrell J. P. La théologie de l " episcopat au premier Concile du Vatican. P., 1961; Rondet H. Vatican I: Le Concile de Pie IX: La preparation, les méthodes de travail, les schémas restes en suspens. P., 1962; Butler E. C. The Vatican Council, 1869-1870: Based on Bishop Ullathorne " s Letters. L., 19622; Horst F. , van der. Das Schema über die Kirche auf dem I. Vatikanischen Konzil. Paderborn, 1963; Aubert R. Vatican I. P., 1964; Bellone B. I vescovi dello Stato Pontificio al Concilio Vaticano I. R., 1966; Gomes-Heras J. -M. -G. Temas dogmaticos del Concilio Vaticano I. Vitoria, 1971. 2 vol.; Pottmeyer H. J. Unfehlbarkeit und Souveranitat: Die papstliche Unfehlbarkeit im System der ultramontanen Ekklesiologie des 19. Jh. Mainz, 1975; Patelos C. Vatican I et les eveques uniates: Une étape éclairante de la politique romaine à l " égard des orientaux (1867-1870). Louvain-la-Neuve, 1981; Petruzzi P. Chiesa e società civile al Concilio Vaticano I. R., 1984, 19964; Martina G. Pio IX (1867-1878). R., 1990. P. 111-232; Schatz K. Vatican I, 1869-1870. Paderborn, 1993; Лортц Й. История Церкви. М., 2000. Т. 2. С. 363-371.

http://pravenc.ru/text/149917.html

   001    002    003    004   005     006    007    008    009    010