| У манастиру Сочаница на северу Косова и данас свечано У манастиру Сочаница на северу Косова и данас свечано манастирска слава - празник Светог Светом службом началствовао Епископ рашко-призренски и уз свештенства митровичког намесништва и народа су се сабрали око престола да заблагодаре Господу и принесу Свете Дарове. Владика благословио славско жито и колач а потом у беседи подсетио на живот Светог Претече, у свему претходио Господу по свом начину живота и Манастир Сочаница налази се око 4 километара од истоименог села у општини Манастирска црква подигнута 1862. године на месту Цркве Пресвете Богородице. На основу надгробне плоче у близини Цркве, види се да Црква била активна 1643. године, а сама Сочаница се као Селчаница, у Милутина Задужбини се налази у близини Сочанице. Манастир Сочаница активан од 2002. године када се око манастирске цркве настанило братство, због напада албанских екстремиста, напустило Манастир Зочиште код Ораховца. Поводом славе Манастира Сочаница, Игуман са за све госте приредио трпезу скрыть способы оплаты Комментарии Подпишитесь на рассылку Православие.Ru Рассылка выходит два раза в неделю: Мы в соцсетях Подпишитесь на нашу рассылку |
| Tweet Нравится „У сусрет Руском цару“ у Осечине У Осечина Народног и православне „Источник“ у уторак, 28. 11. 2017. године са почетком у 12 часова и 30 минута у поставци Осечина одржано свечано изложбе „ У сусрет руском цару: Романови – царско “. Пристунима се на обратити протонамесник Слободан директор Источник, и свечано отворити изложбу. Изложба бити отворена до 12. 12. 2017. године и да се погледа радним даном од 07:00-15:00 часова. Изложбу Осечине, радио „Источник“, портал Православие.ру и студио Руски Цар, уз подржку манастира из Москве. се налази у улици Добро дошли! 27 ноября 2017 г. Квитанция Реквизиты для юридических лиц Реквизиты для переводов из-за границы Оплата с банковской карты Visa, MasterCard и Maestro Оплата наличными через кассы и терминалы Пожертвование через Сбербанк Онл@йн Яндекс.Деньги Альфа-клик MasterPass Интернет-банк Промсвязьбанка скрыть способы оплаты Квитанция Реквизиты для юридических лиц Реквизиты для переводов из-за границы Оплата с банковской карты Visa, MasterCard и Maestro Оплата наличными через кассы и терминалы Пожертвование через Сбербанк Онл@йн Яндекс.Деньги Альфа-клик MasterPass Интернет-банк Промсвязьбанка скрыть способы оплаты Предыдущий Следующий Комментарии Подпишитесь на рассылку Православие.Ru Рассылка выходит два раза в неделю: © 1999-2016 Православие.Ru При перепечатке ссылка на Православие.Ru обязательна Контактная информация Мы в соцсетях Подпишитесь на нашу рассылку × |
| Више свечано дочекало у Гори На дочекало српског у порти манастира Подластва. За Светост свечани дочек, након чега почела служба. Народ хрли са свих страна. поносити свог први пут након 27 година. Тада овде долазио блаженопочивши српски Павле. стигао у Црну Гору. Фото: Велиша у прослави 1.500 година манастира, као и у параклиса Светог кнеза Лазара и манастирских конака. са великим дочекао Митрополит црногорско-приморски са девет епископа. У Будви се обележава велики Српске православне цркве: 1.500 година Манастира Пресвете Богородице — Подластва и 800 година самосталности Српске православне цркве. Позиви за свечаност су и председнику Црне Горе, као и свим посланицима у Скупштини. Након службе одржана свечана на се обратио Митрополит рекавши да ово велики дан „за древну и светосавску лавру“: „Увек дар долазак Ваше Светости. стопама Ваших претходника, су долазили овде осам векова, од Светог Саве“, казао Митрополит у знак добродошлице да су сви долазили у Црну Гору и просторе Боке Которске. стигао у Црну Гору. Фото: Манастир Пресвете Богородице, 1350. године обновио Цар Душан, вековима духовно и седиште На месту манастира црква датира из периода. су потврдила археолошка из 1984. године, када на поду манастирског храма део мозаика и фрагмент парапетне плоче, су припадали базилици из петог или шестог века. стигао у Црну Гору. Фото: Велиша Према народном Свети Сава кратко боравио у Подластви, након чега се са морске обале упутио на Свету Гору. храма и конака налази се крстионица из 17. века. У храму на делу олтарског зида делимично сачуван део старог фрескописа из 15. века. У делу храма фрескопис, квалитета, сликан преко претходног живописа. У току свог вишевековног манастир разаран, и уништаван, а пут пострадао у великом 1979. године. стигао у Црну Гору. Фото: Велиша скрыть способы оплаты Комментарии Подпишитесь на рассылку Православие.Ru Рассылка выходит два раза в неделю: Мы в соцсетях Подпишитесь на нашу рассылку |
| Гле, и ово задужбина, Светог Драгутина 656 , и све Српске велике велики манастири, сви су нам од тих великих остали. Ради чега? Да ми у Српским и сами стекнемо Царство Небеско, Црква на Царство Небеско. А ми, шта радимо? оде у трговини Зашто су српски храмови празни, зашто су свете задужбине Светих царева и празне, и празне и празником празне? Шта то са Србима, шта се дешава? Они, они Господа Христа. Они одлазе у у трговине у зараде. Нико не мисли на душу, мало их мисле на душу. А сутра, када смрт закуца на срца твог и мог, шта бити с’ нама, куда Одбацили смо на Царство Небеско, онда нас примити на Небу. Наш пут, страшан и широк пут – пут у пакао! Све готово, Господ непрестано гласи кроз Српске и позива сваког Србина и сав Српски род у Царство Небеско. А колико се одрекло Господа Исуса Христа, колико данас, и и сутра? Нека се Благи Господ преко Српских, на нас савремене Србе, нек нас подигне из наших гробова, да се сетимо Бога, да се сетимо душе да се сетимо да смо бесмртни и вечни, да нам из овог света са душом и у свет, пред Лице исповедити све, сав живот Тешко нама! Тешко нама ако смо се на одрицали Господа Христа, ако Му нисмо служили, а нисмо Му служили ако нисмо бринули о души, о души деце, Шта нам Чули сте како Господ поступио са слугама, са су дошли на гозбу а нису били обучени, како се вели, у свадбено рухо, у свечано рухо нису били обучени 657 . Шта то значи? То значи, сваки од нас када се крсти целог Господа Христа, свечано вечно рухо, Божанско рухо на себе. Обукао се у и величанство 658 . Али после, у животу, он одбацио ту велику благодат велики дар Одао се гресима и страстима и подерао ту свечану поцепао, престала да буде свадбена престала да буде Небеског Царства. И он, сав у ритама грехова и страсти – а Цар долази! Цар Царства Небеског, и гледа, ли обучен, ли држао Вечну Истину и Правду у свету и на Гле, на теби подерана Светога ти ниси служио Господу, само си именом био Узмите овога слугу, дошао тако необучен на ову велику Небеску Гозбу, и ружи и срамоти и и баците га у таму Онде бити плач и шкргут зуба 659 . И гле, слуга протествовао, ништа рекао на ту реч Цареву, био да Цар био у праву. |
| Гле, и ово задужбина, Светог Драгутина и све српске велике сви велики манастири су нам од тих великих остали. Ради чега? Да ми у Српским и сами стекнемо Царство Небеско, Црква на Царство Небеско. А ми, шта радимо? оде у трговини Зашто су свете задужбине светих царева и Шта се дешава? Они, они Господа Христа, они одлазе у у трговине да зараде! Нико не мисли на душу, мало ко мисли на душу. Амови притисли душу. А сутра, када смрт закуца на срца мог и твог, шта бити са нама, куда Одбацили смо на Царство Небеско. Наш пут, страшан и широк пут, пут у пакао. «Све готово», Господ непрекидно гласи кроз Српске, позива сваког Србина и сав Српски род у Царство Небеско, а колико се одрекло Господа Христа, колико? Нека се Благи Господ преко Српских на нас савремене Србе, нека нас подигне из наших гробова да се сетимо Бога, да се сетимо душе да се сетимо да смо бесмртни и вечни, да нам из овог света душом и у свет пред лице Исповедити све, сав живот Тешко нама, тешко нама ако смо се на одрицали Господа Христа, ако нисмо служили – а нисмо Му служили – Господа Христа; ако нисмо бринули о души, о души деце, Шта нам Кад Господ био са слугама, са су дошли на гозбу, они су били обучени, како се вели, «у свадбено рухо» 582 , у свечано рухо они су били обучени. Шта то значи? То значи да сваки од нас кад се крсти целог Господа Христа, свечано вечно рухо, божанско рухо на себе. Обукао се у и величанство 583 . Али после, у животу, он одбаци ту велику благодат велики дар ода се гресима и страстима и подере ту свечану поцепа и она престала да буде свадбена престала да буде Небеског Царства, и он сав у ритама грехова и страсти. И – Цар долази, Цар Царства Небеског, и гледа: ли дошао необучен 584 : ли држао Вечну Истину и Правду у свету и на Гле, на теби подерана Светога ти ниси служио Господу, само си по имену био «Узмите овога слугу», дошао тако необучен на ову велику Небеску гозбу, и ружи и срамоти и «и баците Га у таму онда бити плач и шкргут зуба» 585 . Гле, слуга протествовао, ништа рекао на ту реч Цареву, и да Цар у праву. |
| Духовске вечери на Калемегдану свечано отворене Ти живот сваком живот Пред београдским где свакодневно узносимо молитве, у порти храмова Свете Петке и Ружице на смо песмама изражавали Господа и благодарност Ти живот сваком живом – била можемо тема на се певало, казивало, у сусрет празнику Цркве, Педесетнице, Духова. Обрадовах се када ми рекоше: се у дому Господе, хвалим лепоту дома твога, и место славе Овим речима псалмопевца и пророка Давида почео поздравно слово др Радомир напоменувши да ове речи говоре о лепоти места где се сваке године Духовске свечаности. у име братства храма и свима учесницима, као и добротворима, иначе редовни професор Богословског факултета и старешина ове цркве, отворио ову духовну Хор при цркви Ружици, под први као што то чини и на сваком узнео хвалу и славу Господу. Исте вечери Реком пловили су и хора Десете београдске и музичка група Легенде. Ово дивно вече свечаног Духовских свечаности, у сусрет Педесетници, беседом уоквирио српски композитор и професор Факултета музичких наука у Београду г. Светислав „Промисао нас довео у Живот, задужен да нас изведе из Педесетница говори о томе, и то! Час да се укрепимо, да чистоти предадамског и да, угушив у себи глад и угледамо станишта где нема бола, шкргута, човека, али не правимо од свих станишта извршне власти и неопозивих одлука. Ма како био и даровит, човек нема та и добро да таквог човека не у другима, га нисмо спречили у себи. У равноправном наше природе боримо се да она божанска уздигне човечанску...“ Програм водила Зорица Зец 31 мая 2015 г. Комментарии Мы в соцсетях Подпишитесь на нашу рассылку |
| Епископа Г. на празнику у 10. децембра 2015, на дан када Руска православна црква икону катедрални храм Кузбаске свечано прославио престони празник. Празничну Божанствену Свету служили су високопреосвештенство Митрополит Кемеровски и Г. Аристарх, уз преосвештенстава Епископа Г. (СПЦ), Епископа и Г. Калистрата, Епископа маринског и Г. и Епископа и Г. Владимира. У току службе се у име обратио Митрополит Аристарх, о Чаши, из се сви у цркви. „Нарочита радост пред Престолом Творца, са припадницима братске Српске православне цркве“, истакао митролит Аристарх. На молитвени спомен овог великог празника, владика Аристарх уручио свим икону преосвештенство Епсикоп Г. у име присутних заблагодарио поклонивши му икону Преподобног Симеона Мироточивог, од у цркви. Претходну вече митрополит Аристарх уз Епископа и епископа Калистрата у катедралном храму служио свечано празнично Ваш коментар |
| Епископа Г. на празнику у 10. децембра 2015, на дан када Руска православна црква икону катедрални храм Кузбаске свечано прославио престони празник. Празничну Божанствену Свету служили су високопреосвештенство Митрополит Кемеровски и Г. Аристарх, уз преосвештенстава Епископа Г. (СПЦ), Епископа и Г. Калистрата, Епископа маринског и Г. и Епископа и Г. Владимира. У току службе се у име обратио Митрополит Аристарх, о Чаши, из се сви у цркви. „Нарочита радост пред Престолом Творца, са припадницима братске Српске православне цркве“, истакао митролит Аристарх. На молитвени спомен овог великог празника, владика Аристарх уручио свим икону преосвештенство Епсикоп Г. у име присутних заблагодарио поклонивши му икону Преподобног Симеона Мироточивог, од у цркви. Претходну вече митрополит Аристарх уз Епископа и епископа Калистрата у катедралном храму служио свечано празнично Комментарии Мы в соцсетях Подпишитесь на нашу рассылку |
| И наша Уредба за и манастирски живот да искушеник, пре у расу, подноси управи манастира писмену молбу у излаже да живот проведе као монах. Молба се не може поднети, сем изузетно, пре времена проведеног у искушеништву, нити пре пунолетства и одслуженог рока. Поред исповести, искушенику се пред у расу обавезно како на благодатну монаха тако и на га и духовну штету ако би чин напустио (чл. 8). Иако расофор не полаже свечано монашке завете, с правом се, дакле, може очекивати да су они за у важности доживотно после као зрео човек свесно дао. Како у старини, тако ни данас се не може извршити над незрелом децом, него над онима су достигли зрелост и способност да о себи «кад су достигнуте потпуно године разума», како вели Свети Велики, како исти Свети Отац «нипошто не треба се на 1877 Према истом правилу Светог то доба од 16 или 17 година, према 126. канону Картагинског сабора од 25 година, а према Уредби од 21 године. 1878 Нема ни сам расофор, нити ико, не би могао изводити да он у праву да не му у манастиру положио свечано завет послушности»; или да може користити сва средства да се обогати положио завет сиромаштва». На исти начин он свестан да и без свечаног на обреду, примио на се обавезу да доживотно остане монах, се у цркви никада знало за монаштва само на извесно време. О доживотном карактеру у расу, преподобни Никодим Агиорит вели овако: дотле да буду расофори, не могу више да збаце расу и да се жене, Боже (Апаге!)! Како би се на то усудили кад им коса на глави пострижена, што означава да избацише из главе сваку светску мисао и посветише живот Богу. Како, кад са благословом обукоше монашку расу и камилавку, и име променише, и две молитве прочитао за у благодари Богу што их избави из светског живота и призва их у смерни чин монашки, Га да их прими под Ако само да бити без расе, треба да то не преступи, него да изврши колико више и расу обукао»! 1879 Исто гледиште по овом налазимо у XII в. код канонисте Теодора Валсамона у 19. канона Светог Великог : да кажеш да монаси нису дали такав завет бити криви ако одступе. Мада се неко постригао, него само обукао расу, не може оставити монашки чин, ни склопити брак» (кан гар ми апокари тис, ала расофориси, у динисете метасхиматистхине ке ис гамон елтхин)…Ово се односи на монахе, али и на све клирике олтара. се сматра да и они да не улазе у брак по и преступивши канон се». 1880 Исто гледиште заступа Валсамон у 14. канона Седмог сабора. |
| Ктиторска слава манастира Грачанице и - Св. Милутин Данас на празник Св. Милутина свечано ктиторска слава у манастирима Грачаници и У Грачаници слава посебно свечано обележена уочи празника на празничном монашки чин примила искушеница Валентина Епископ дао ново монашко име - Христина. Ова свечаност била прилика да се у Грачаници окупи монаштво из више мушких и женских манастира. Владика служио Св. уз свештенства и пристиглих Након колача, манастира мати приредила са сестрама за све госте славску трпезу. Св. певао хор ученика Призренске под руководством професора ове школе г. 14 ноября 2013 г. ... Комментарии Мы в соцсетях Подпишитесь на нашу рассылку |
|
|
