| А када светом Претечи одговара преко изасланика о себи и свом Он му «сирамашнима се проповеиа ( Мф.11:5 ; Лк.7:22 ). Нико од апостола Павла, па ипак нико волико он обогатио истинским богатством – Христом! и калико их и дан богомудрим списима и молитвеним посредством пред чудесним Господом на небу! Што важи за важи за све У начелу, и за све Син имао где главе склонити, Он – Творац васионе, свих небеса, и и свега што на због чега? Због тога да би нам показао, и био нам узор и пример, како треба гледати на ствари овога света, на имовину: не робовати им, увек бити независан од Робовати ма твари, проклетство за боголиког човека. На и сиромаштво и богатство су благослов, само ако служе Господу Христу, Не служе ли: и богатство проклетство, и сиромаштво проклетство. 6:11–13 «Уста наша се к вама, и срце наше распространи се. Вама тесно у нама, али вам тесно у срцима вашим. А да ми вратите – као деци говорим, – распространите се и ви!» Срце средиште човекова и живота човекова. Из излази све наше добро и све наше зло (ср. Мф.12:34–35 ). У срцу се расте и сазрева како добро тако и зло. Чудесна радионица, срце и добро и зло до граница у овом свету. Ако наше зло, и собом и сам пакао, то отуда што срце наше бездано. Исто тако и наше добро: пошавши из нашег срца оно право аде у небо, и у небеса над небесима. То сила срца нашег преноси душу нашу у светле светове небеске. Човек, у срцу свом живи, а по небу ходи, или по паклу се дави. Као рефлектор светлости и таме: срце баца нашу светлост до уврх небеса, а нашу таму до у дно пакла. Светлост у срцу од добра, тама од зла; светлост од врлина, тама од порока. Хтео човек илк ие, срце увек радионица или добра или зла, или светлости или таме. Ако су врлине, оне су у срцу, и светле из и изгоне из сваку таму, сваку нечистоту, сваки грех, зато чисто срце види Бога (ср. Мф.5:8 ). Ако су греси, они извиру и навиру из срца: из срца излазе зле мисли, убиства, блуд, лажна сведочанства, хуле на Бога, лакомсва, пакости, лукавство, срамоте, зло око, понос, – сва зла изнутра из срца излазе (ср. Мф.15:19; 7:21–23 ). |
| «Рекавши ово, на и начини блато од и помаза блатом очи И рече му: Иди се у што преведено значи: послан. Он оде, дакле, и уми се, и ( Ин.9:6–7 ) И кал (блато) у рукама Христовим лек, лек лечи од слепила. Заиста Христос светли и кроз оно што обично мрак: заиста светлост света, и кроз кал – светлост! Кал – божанкже светлости! Не ли то на човеково у кал тела Господ унео сунчани и светли лик «И светлост се светли у тами, и тама не обузе». Кал зрачи, светли логосном као при човека, тако и сада при А и и друго за сведочанство да Логос светли из кала и кроз кал, а камоли из боголике душе. Само послушност Логосу – лечи од слепила духовног, на првном месту. Онда човек и у калу види логосну оилу; и грумен кала зрачи божанском И и види, како из целкоупног космичког кала и зрачи логосни смисао твари. То осетно и дрема Господу Христу исцелио се: «Отиде, и уми се, и Он се чудио, нити питао Спаса: шта то радиш? Зар калом мажеш очи Куда ме Него послушно чини ове што му Он,каже. Да, то услов при оваком чуду, као при првом у Кани «што вам год рече учините». «А и они га да говораху: ли ово што и просио? говораху да онм, а други да налик на Он говораше: сам. Тада му говораху: Како ти се отворише очи? Он одговори и рече: се зове Исус начини блато, и помаза очи и рече ми: иди у Силоамску и се. И кад отидох и умих се, прогледах. Тада му рекоше: Он? Рече: Не знам. Онда одведоше А субота кад Исус начини блато и отвори му очи. А га тада опет питаху како прогледа. А он ми рече: Блато ми метну на очи, и умих се и видим. Тада говораху неки од од Бога, не сунботу. Други говораху: Како мопже таква чинити? И наста раздор Опет Шта ти велиш за Онога што отвори очи А он рече: Пророк Тада не за да био и прогледао, док не дозваше тога што прогледао. И запиташе их ли ово син ваш за кога ви кажете да се роди Како, дакле, сада види? А одговорише им и рекоше: Знамо да ово син наш, и да се роди а како сада види не знамо, или ко му отвори очи ми не знамо; сам одрастао, нека каже сам за себе. Ово рекоше се се договорили да буде одлучен од синагоге ко год призна за Христа. Зато рекоше Одрстао ( Ин.9:8–23 ) |
| 5) за Бога као личност и за Христа као и посредника Бога и Отуда као од таме, зла, и пролазности и као или истоветности у означава у са као вечном Зато на пример, да «Кришна свест» (или како неки зову и «Христосвест» – Едгар +1945.) буде као свест о себи самом, али као и свест самог божанства Кришне. и иста човека и космоса, као и божанства. Из свега реченога произлази да сви ови покрети нису много одмакли по од натуралистичких о космичким ритмовима и и да су подложни истом безизлазу од кога смртно Хегелов Апсолут, у човеку свестан самог себе. Другим речима: све то увек само за «богочовечанским Сина» (преподобни Синаит ) алфа и омега о и коначном свега створенога. Шта се то онда догодило, да завршимо са тим неизбежним са христоносном и духоносном Европом, светих чудеса, те деца данас траже Духа и утехе и радости у увек туге и макар она била и бела, и Ево шта се догодило: се она од Живота, тиме што престала да исповеда Христа као Бога и па се у поново уселио легеон... Марксистичко Богдана Суходолског Богдан Суходолски иде у ред марксистичких философа и теоретичара више спада и ова о реч, недавно и код нас преведена у Библиотеке «ХХ век» [«Три У он покушава да сведе педагошке мисли на три основна става, односно По треба да буде усмерено на личности; другу врсту писац дефинише као за живот» (стр. 6). да су та два педагошка става у сталном сукобу кроз писац покушава да сукоб премости, се друштвеним и научним променама нашег времена као «извором» нове се бави основног и он назива (7). Ова има, по писцу, суштински карактер од прве две. Док су се прве две, каже он, на непосредне васпитне односе, и на конкретну делатност васпитача на васпитаника, се по усмерености и (припрема за живот или личности), дотле се не бави конкретним односима и васпитним делатностима, него друштвене и услове тих делатности, односно принципе оптималне а самим тим проблеме просветне политике и просветног Таква врста захтева традиционалних педагошких и истовремено два класична става у васпитни став и систем (8). од те основне поставке, писац кроз личности (9–57), за живот (59–107), општег система (109–177); томе и ово: проблеми " » (179–238) и «перспективе (239–247). |
| 4,7 Господ и Бог Исус Христос и сишао као Богочовек нас, пала боголика да нас позове на боголики живот, живот у Богу и по Богу. А живот сав у добру и од добра, без и зла у себи. По први пут очи виделе су у личности Богочовека Христа да зло и добро ничег да непремостива и да зло никада не може бити добро, и добро – зло. Такво божанско добро у ма ком облику било: сва му природа супротна и противна злу, и не може имати с као ни светлост са тамом. Сва личност Господа Христа, васцели живот и васцело друго него ка томе божанском добру. А то божанско добро, и човеком, и светост човекову. Господ Христос као Богочовек само томе и учи род само к томе и позива. божанског добра у себи и у свету око себе, човек зло у себи и у свету око себе: царство у себи. Богочовек савршени образац човека у коме савршено остварено божанско добро на човечански начин, и тиме дат савршени образац светог човека, узор савршене светости. И Он нас свим и свом науком и свим животом и и крстом и позива светости. И ми ако смо заиста Христови, дужни смо живети по Христу, и бити свети у свему свима од Бога Будите свети, сам свет ( 1Пет. 1:15–16 ). За свети живот нама се божанска блага, каква око не виде, и ухо не чу, и срце не наслути ( 1Кор. 2:9 ). И више од тога: нама се Господ Исус – истинити Бог, и са све што Он као Бог има, а што ми ограниченим умом никада не можемо ни наслутити, а камоли замислити. Доказ томе – васцело и Црква 4,8 то не човека него Бога: Он као истинити Бог и могао то дати Само Он – Богочовек; а никада човек, никакав човек, па ма ко он био, и ма где, и ма кад. А да то тако, сведоци сте и ви сами, Солунски Он и у вас дао Светог Духа Свог кроз свето а затим Га стално кроз остале свете и свете врлине. се и ви спасосте греха, и сваке зла, и упознасте силу божанског добра, и сласт божанског и власт Светога Духа. Да, власт Светога Духа насупрот власти духа зла, Дух Свети влада над вама и у вама светим мислима, светим светим И вам од божанске светости Он вас спасава од сваке духовне смрти, од сваког гресима и нечистотама. греси и нечистоте и држе човека у тамницама духовне смрти, те он у да чини ништа божанско, свето. Само када се кроз пробуди из духовне смрти, Дух Свети га онда повуче у светле и свете божанске светове, где он живи новим животом, животом по Богочовеку, не по човеку, не по себи и и |
| Скачать epub pdf одржано на успомени Блаженопочившег Митрополита часопис св. 1, Београд 1939. написао чланке «Славан пред Богом» и «Он – су у Мсли, бр. 8, 1935. и 7 – 8, 1936. се налалазим у мрава треба да говори о узлетима орла. Може ли мрав пратити орла путевима? Не! Али може: да се из перспективе диви небопарном орлу и да од замире у слатком Зато одмуцати нешто – нешто од вас молим: опростите мраву што се дрзнуо да говори о орлу О, сам жеравично свестан да ни умети ни ни приближно чудесне личности блаженог Митрополита али умем и могу: да са молитвеним и побожним метанишем пред чудесима и благодатног У чему блаженог Митроплита – у Разгрните ма мисао или или или дело: у свима као стваралачку силу безмерно Он и живео и делао Господом Христом, зато се све што може свести на Богочовеково. – то у маломе.У ствари, у овом свету само има вечну вредност: то Богочовека Христа; а вреде утолико колико су од и у Блажени Митрополит сав од и сав у Христоносац, он, попут великог Апостола, ништа хтео знати нама осим Гооспода Хирста, и распета (ср. 1Кор. 2:2 ). Стога се необичне личности разраста у личности Богочовекове, и грана у све Окренуто према свету, Митрополитово се као благодатно друго до молитвено проширено на Он био За неуморно он црпео силе из свог учио га правом и давао му благодатне силе да и по цену многих Он волео човека и у греху никад грех са грешником; грех , миловао грешника. У према човеку никад малаксао, никад сустао, човека волео Христом и у Христу. искрено и волети ако нам Бог не да благодатне силе и благодатне човекова према брзо увене ако се не храни Богом. Истинско само истинског Новозаветна истина: какво – такво Томе нас учи сам божански према Богу на прво место а према човеку на друго, и другу зависном од прве. Шта више, Господ све божанске заповести свео на две: на заповест о према Богу и на заповест о према човеку. Зато и О овим двема заповестима виси сав закон и пророци. Што важи за Пророке, и Апостоле, и Мученике, важи и за нашег великог и блаженог Митрополита он сав, целокупном виси о овим двема заповестима. |
| 2:16–17 Али при свем вашем труду и успех ваш не зависи од вас од Бога: ваше да душе поорете да их обделавате светим врлинама и светим да зрно пшенично и али зрну „Бог те расте“ ( 1Кор.3:7 ), Бог не ви, и оно плод донесе по сто, или по шездесет, или по тридесет, а ви и не знате како то бива (ср. Мк.4:26–29 ). Зато кроз труд увек молитву ка Господу, да ваш труд Он оплоди и оплодотвори: орете ли душу орите с молитвом; ли, с молитвом; копате ли по души с молитвом. кроз молитву ви себе с небом, с Господом, тела свог са небом, душу са Богом, дух са Духом Светим. Молитва за ваших трудова; она низводи од Господа на вашу душу и на ваш труд: и небеску росу, и небеску топлоту, и небеску светлост, и небеско и сваку животворну силу благодати. И при и непрекидним подвизима увек говорити себи: „не него благодат ( 1Кор.15:10 ). И кад се трудите, и труд ваш од благодати ( 1Кор.15:10 ). Зато, ви чврсто у светим и светим врлинама, и држати ако се кроз непрекидну молитву свим срцем, свом душом, свим умом, свом снагом Господу и на Увек на никад на себе! А молитву увек вером, вером, вером, вером, вером, вером, и услишена. А како и да не буде; коме ти молитву коме? Богу и тебе и мене и све нас и сав род заволео пре нашег к пре нашег пре наше вере, пре наше молитве, дошао на и спасао нас док смо били у свима гресима, у свима смртима, у свима залима, у свима пакловима, у свима гробовима (ср. Рим.3:9–19, 5:8–10 ; 1Пет.3:18 ; 1Ин.3:16, 4:9–10 ). од греха, смрти и нас свесно и сластима греховним, Господ свеочигледно показао и доказао, да Он заиста Бог Бог неизмерне И та се неизмерна к нама показа у томе што Бог Сина Свог Господа Христа, посла на свет да живимо – δι’ ατο (ср. 1Ин.4:9 ). А то значи: да живимо Вечном Божанском Истином, Божанском Правдом, Божанском Божанским Добром, Божанским Животом; да ми живимо Богом, Богочовеком; а то опет значи: да живимо изнад свих смрти, изнад свих грехова, изнад свих паклова. Када нам Бог даровао Господа Христа – „како да нам с све не ( Рим.8:32 ), све: и Вечни Живот, и Вечну Истину, и Вечну Правду, и Вечну и Вечну Утеху. И ми вером у стичемо све то, све што а сврх свега стичемо – и чудо свих светова, свечудесног, свеблагог, свемилостивог, Господа Исуса, то – ново и увек ново под сунцем, под свима сунцима у свима временима и у свима вечностима и у свима животима. |
| Самодржавно у Драгутин беше честит и праведан владар. у дане чега и ми сведоци бисмо, вели Св. архиепископ Давило II, не беше код ни у неправде, гордости, ни грамзивости. благочестиви свагда поступаше по речи пророка: „Неправду омрзох и одвратна ми а закон заволех“ (Пс. 118, 163). Но путеви су неиспитани и нама мало времена после овога, Бог овако овом благочестивом Стефану Драгутину. Када са властелом по некаквом послу у жупи, под тврдим градом оч изненада падне с и сломи ногу Око тога се великаши и народ веома ожалосте и узбуде, а благочестиви овако у уму своме, и говораше: Ево видим, ваистину, да праведан Господ и да правду (Пс. 10, 7). Сагреших Ти, Господе, очисти ме; учиних опрости ми. прво не послушах заповести Твога божанског Писма, како Ти сам рече у Твоме светом Ко злостави оца или матер, нека умре (Изл. 21, 15; Мт. 15, 4). И опет: равно са Богом! Преступивши ове заповести, бедник погубих сама себе, подигох руку на свога, и ево су ове ране по заслузи .. . Но, Владико Христе, си нас саздао и знаш нашу, знаш природу нашу у си се обукао; Теби сагреших, и пред Тобом зло учиних (Пс. 50, 6). Опрости ми зато, и ме! ово и многе друге речи, са великом срца свога, Драгутин одмах посла посланике брату своме Милутину, и позва га да брзо на и Када ускоро стиже Милутин, благочестиви Драгутин предаде брату престо Српске државе, на сабору у Дежеви у жупи, близу града Раса), 1282. године. Том приликом, према животописцу архиепископу Данилу, рече брату своме: брате ево видиш: како учиних тако ми се врати, те више владати на престолу овом, силом узех своме. Ако бих и после овога остао на престолу тело бити наказано од Господа и неисказаним мукама. ево, по делима што их учиних, све ово на ме. Зато, да не бих за навек отпао од Царства зажелевши пролазну славу, ево ти, драги и брате, узми царску круну н седи на престолу свога, ми Бог тако заповеда, и у многолетном животу своме и брани отачаство наше од оних на нас. Господ Исус Христос нека те утврди и укрепи, и сила Духа Светога нека те закрили! … Од Владике Христа никада се не и закону божанскога Писма вредно се свога никако не него са сваком усрдно да ти се умноже године живота (Приче 4, 10). Ништа и убога не презири, да не пострадаш са оним неразумним богаташем. Од истине не Господ наш Христос каже у светом Свом: Ако у истини останете, истина вас сачувати и спасти 8, 31-32) … пак идем по судбама ми Бог одредио, да не бих прешао у векове Треба ми се предати страдашима и телесним исто онако као што сам учинио зло и оно што Богу угодно. И пошто све ово на нас, ми Те се у жалости сетисмо, Господе! |
| светим члан Цркве сваки саставни део Онога све у свему, и сам се том ( Еф.3:19 ); и на начин постиже свесавршену свога човечанског човечанске личности. По мери вере и свога благодатног живота у Цркви, сваки постиже ту кроз свете и свете врлине. То важи за све свих времена. Сви Онога све у свему: све у нама све у све у планетама, све у птицама, све у све у минералима, све у свим богозданим тварима. И на начин ми божански са свима богозданим и тварима. где Богочовеково Божанство, тамо и човечанство; тамо сви верни свих времена и свих и На начин ми се у Цркви сваком ( Кол.2:9 ): Богочовечанска Богочовек – глава она – тело а ми увек у свему свом у зависности од као тело од главе. Из бесмртне главе Цркве, кроз цело тело Цркве животворне благодатне силе, и нас и Сва Богочовечанска чула Цркве су од и у и Све свете и свете врлине у Цркви се преображавамо, спасавамо, од Оца кроз Сина у Духу Светом, и то Ипостасном Бога Логоса са нашом човечанском природом у Личности Богочовека Господа Исуса. Ради чега Богочовек Господ Христос, Друго Лице Пресвете у Цркви све и сва: и глава телу Цркве и Црква тело Ради тога да сви чланови Цркве: у свему растемо у ономе глава: Христос, док достигнемо сви у човека савршена, у меру раста висине Христове – ες μτρον λικας το πληρματος το Χριστο (Εф.4,15.13). Το значи: Црква Богочовечанска радионица у се светих и светих врлина у по благодати, у богове по благодати. Ту све бива огочовеком, у Богочовеку, по Богочовеку: све у и Богочовечног. Богочовечанском Господ Христос обухвата, прожима, проходи све светове у се и живе силази у места у сам пакао, у царство смрти; узлази изнад свих небеса да Собом испуни све и сва – να πληρσ τ πντα ( Еф.4,8–10 ; ср. Рим.10:6–7 ). Све у Цркви ради и главом Цркве – Господом Христом. И тако расте Богочовеково тело. Богочовек – расте! И то се чудо непрекидно збива ради нас и ради нашега и Расте тело Христово – Црква. Расте сваким човеком постане члан Цркве: саставни део Богочовечанског тела Христовог. То личности у Цркви бива од главе Цркве – Господа Христа. |
| Те вечне божанске силе у Цркви свете и свете врлине. у и по мир себе и Бога, па онда самих себе. Зато што богочовечанским подвигом дао роду прави и истински мир човека греха, смрти и Господ Христос се и назива «мир наш» ( Еф.2:14 ). Зато се Он с правом назива «Бог мира» ( Рим.15:35 ; Флп.4:9 ; 1Сол.5:22 ; Евр.13:20 ), «Господ мира» ( 2Сол.3:16 ), а – мира» ( Еф.6:15 ). У ствари, Господ Христос истински миротворац у свима човечанским световима: Он крстом помири са Богом све, било на или на небу ( Кол.1:19–22 ). вером у животом по ми имамо мир с Богом, Свети апостол зато и благовести: «ми имамо мир с Богом кроз Господа Исуса Христа» ( Рим.5:1 ). мир по свему «превазилази сваки ум» ( Флп.4:7 ), и с правом се назива «мир ( Кол.3:15 ). Изузетност и тога мира наглашава сам Господ када на Вечери откоива и свету богочовечанског мира, и говори: «Мир вам мир вам: не вам га као што свет да се не плаши срце ваше, и да се не – ни греха, ни смрти, ни «Ово вам казах да у мени мир имате» ( Ин.14:27, 16:33 ): ван мене и без бене на вас грех , вас у све смрти, а кроз у царство свих злих духова – пакао. 1:4–5 Зло нашег човечанског света и и од целокупног рода суштином од врховног злодуха – Сатане, и мрачних сарадника – палих А греси, сви уопште, нервом, свагда увек су од и страхотне злосиле. Кроз грехе Сатана влада родом а главна му сила смрт. Смрти не би било да греха; смрт а грех жаока, кроз она точи у отров и природу Због тога су греха и смрти. Преко свет и сам постао роб зла. телом органски везани са и свим што на преносе све и добро и зло на и сва што су на Човеково зло постало зло целе целе природе, целокупне твари: зато «сва твар – πσα κτσις», човековом греху, злу и смрти, «уздише и растргана овим троглавим чудовиштем, и чезне да се ослободи мука човек наметнуо (ср. Рим.8:19–22 ). Нашавши у роду отворене, сва зла из сатанског света нагрнула су у свет и потопила га, зато свети сагледавши свет у целокупности са болом страшну вест: «сав свет лежи у злу» ( 1Ин.5:19 ). Од тако злог света, у коме зло неизмерно од сваког може спасти само Добар, Безгрешан – Господ Христос, Богочовек. |
| на ум, затворени у чауру гордоумци или да за неко више од себе – Бога, или га не или га своде на неку слепу силу, и уопште не могу правилно да и о Богу Творцу и о свету као творевини Зато их Бог и предаде у покварен ум – да чине што не ( Рим.1:28 ), и да то зло и погрешним свог поквареног ума. 62 . без Бога, ум се човеков квари, трули, И долази дотле да стварно не зна за Бога.Но не за Бога, ум човеков не зна ни себе сама, ни човека ни свет. Такав о-без-божен, о-не-знабожен ум истовремено и о-без-човечен, о-не-човечен. Тако, на свих човек без Бога увек човек без ума: безбожан-безуман: Рече безуман у срцу свом – нема Бога ( Пс.14:1 ). Од самог одсуства Бога у уму човековом, а то значи: од самог одсуства Истине у уму, ум трули, распада се, διεφθαρμνος и у се природно коте зле мисли, као црви у трулом месу (ср. 1.Тим.6,5; 4). онда да се иструлелога, покваренога, изопаченога ума (2Тим.З,8) противе истини, истини, а Истини – Христу Богу. 63 . Богомудри зналац природе ума Апостол Павле благовести: да таштина ума – таштим стварима ( Еф.4:1718 ). А шта таште ако не све о чему и говори Проповедник: Таштина над таштинама, све таштина Проповедникова). Но рекне ли ко: ако све таште и таштина,зашто онда Ако то дело како онда таште? И много сличних приговора поводом тога. Али, одговара Свети Златоуст: Проповедник не назива таштим дела таште небо, ташта ни сунце, ни месец, ни звезде,ни тело наше. Све то веома добро (Пост.1:31). А шта таште?Сам Проповедник говори: Насадих себи винограде, набавих себи певаче и певачице, начиних себи водена, имах говеда и оваца више од свих; накупих себи сребра и злата: и видех да све таштина( Проп.2,4; 8; 6; 7; 11). И Пророк говори: «Човек сабира, а не зна коме допасти» ( Пс.38:7 ). Стога, таштина над таштинама су: велелепне и злата, мноштво слугу, гордост и уображеност и надменост. Све то – таштина: настало од Бога, него су то створили. Као штоби се узалуд трудио човек ако би наливао воду у пробушен суд,тако и човек се таштим – налива воду у пробушен суд. Уопште, таштим се назива оно што ничему не користи. Стога Апостол и рекао за незнабошце да «ходе у таштини ума свога» ( Еф.4:17 ). (Св. Златоуст, 12. на Посланицу Ефесцима). |
|
|
