| Последний всегда властвовал над первым, потому что католики по отношению к униатам были всегда господами. Как только какое-нибудь дело требовало совместного решения обоих департаментов, католики всегда первенствовали. Очевидно, что и самое соединение этих департаментов произошли по их проискам: чтобы держать в своих руках униатскую церковь . Вслед за разделением департаментов на два совершенно независимые друг от друга учреждения, Семашко желал ввести некоторые преобразования и в униатских епархиях. Во-первых, по его мнению, должно было удалить резиденции униатских епархиальных начальств от католических кафедр и даже от тех мест, где преобладают католики. Цель этой меры была та, что высшее униатское духовенство, будучи удалено од католического влияния, скорее бы пошло на преобразования, а за ним и низшее духовенство. 7 Во-вторых, учредить, также для отделения униатского духовенства от римского, кафедральные штиты. Конституцией Владислава 3-го униатское духовенство во всех привилегиях было сравнено с римским. В силу этого униаты всегда стремились учредить у себя капитулы на манер римских, но благодаря католическому давлению не достигали. 8 В 1784 г., для 30 ревностных в унии священников папа учредил кресты наподобие каноничьих. Эти кресты раздавали митрополиты и наградили ими гораздо большее количество (т.е. больше 30); лица получившие их стали именоваться канониками. Если униаты так желали иметь у себя капитулы и звание каноников с крестами, а этим они только приближались к римскому духовенству – то столь же лестно для них было бы и заведение кафедральных штатов. Учредив в каждой епархии по двенадцати напр. протоиереев с православными крестами (наперсными), которые бы жаловались только Высочайше, назначив для них пенсион, тогда белое униатское духовенство можно было бы совсем отстранить от римского; гордясь Высоко-монаршими милостями, оно все усилия свои положило бы для службы своей родной церкви. В заключении всеподданнейшей записки Семашко указывал на то, что в исполнении всех этих мер не должно особенно полагаться на епархиальных архиереев: они все без исключения или по происхождению, или по духу – католики. |
| 4:6 А ми одакле смо ми? «Ми смо од Бога – κ το Θεο σμεν -; Бога – γινσκων τν Θεν – слуша нас, а од Бога не слуша нас. По овоме духа истине и духа преваре – τ πνεμα τς πλνης. »Ми смо од Бога« боголиком душом; а светим »ми смо од Бога« поново свим Или ми се непрестано од Бога. ли, волимо ли, молимо ли се, постимо ли, творимо ли ма подвиг, ми се кроз сваки од Бога, изводимо из Бога све мисли сву душу све срце сву снагу сав живот И заиста с правом тврдити: »Ми смо од Бога«. у светим и у светим врлинама ми уствари живимо у Богу: у живимо, и мичемо се, и ( Деян.17:28 ). Стога и смело тврдимо: »Ми смо од Бога«. Све што имамо и дух, и душа, и срце, и тело, и и и мисли, и дела, и живот, и Отуда, истинитог Бога »слуша нас«, се слично сличним. год дух не слуша Бога, не Бога, ни богоносце, од Бога, од Истине, него дух преваре. Дух преваре вара их лажно о пореклу света и човека, о смислу живота и смрти, о добру и злу, уопште о свему и свачему. »Кад лаж говори, говори« ( Ин.8:44 ), и га сви воле лаж. А основна лаж »оца лажи« да Христос Бог . А из се изводи друга главна лаж: нема Бога. Од ових лажи су се све остале лажи у свима световима: »Дух преваре« сав саткан од 4:7–8 " Ми смо од Бога», – на начим? – и божанска морална сила нас од Бога, Богу, чини «Бог зато боготворна морална сила, сила. Прожме ли човеково га прожме божанским силама, човека у ново у нову душу, у ново срце, у нов разум, у нов живот. У су онда и све мисли од Бога, и сва и сва дела. И он зна Бога на нови начин: и Само то стварно, органско са Богом, се постиже од Бога истинско о Богу. Не роди ли се човек од Бога, он и не може познати Бога. Не ли пак човек Бога, он Га обично и не Пошто Бог то нас веже и духовно приближава, са свима са има Бога, зна Бога, од Бога. не нема Бога, не зна Бога, не види божанска, боголика у од Бога. Свети Богослов благовести: да другога; од Бога, и сваки има – γαπν воли) од Бога и Бога. А нема – μ γαπν – не позна Бога – οκ γνω τν Θεν -; Бог – Θες γπη στν». Од и човеково и Без нити се човек од Бога, нити зна Бога: незнабожац безбожник |
| А – Богочовека и Христа и Антихриста? О, они располажу огромном, божанском силом. Слободом: да се слободно определе за Христа или Антихриста, за Богочовека или А пред сав Бог , истинити Бог са Вечном Божанском Истином, Вечном Божанском Правдом, Вечном Божанском Вечним Божанским Добром, Вечним Божанским Животом, човека, од свакога греха, од сваке смрти, од сваког и уводи их у Царство у чудесну божанску вечност кроз Богочовечност=кроз Цркву; и пред – сав са лажним истинама, лажним правдама, лажним лажним добрима, иза сав пакао, са са са сваком хулом и сваким злом. Но тебе, нема власти да примора ни Богочовек ни слобода – то врховна човече! Христа или Антихриста, Богочовека или Избор зависи од тебе, само од тебе. Веровати истини, или не веровати, зависи од тебе ( 2Сол.2:12 ). А вера у истину, она и спасава Духом Светим од зла, од греха, од од од Антихриста. Вера у истину? То живот у истини и ради истине. А истине нема мимо Истину, мимо истинитог Бога и Господа, нам Собом донео сву Истину свих светова, из се све истине у човечанском свету нису лажне. Сва Истина=сав Богочовек у Цркви „стуб и истине“ ( 1Тим.3:15 ). А живот у Цркви сав у Духу Светом, у благодати Свете Та благодат, вере и осталих светих врлина и светих удружена са слободом и свето а свето и свето као благодатни поток потекло Духом Светим на дан Свете Педесетнице, и све Христове вере носи у вечни живот, тече и отиче у живот вечни (ср. 2Сол.2:15 ; Ин.4:14, 7:38–39 ). 1:1–12 2Сол.1:1–12:1 Павле и Силуан и цркви у Богу Оцу нашем и Господу Исусу Христу: 2 благодат вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа. 3 Дужни смо свагда Богу за вас, као што право, вера ваша веома расте, и множи се свакога од вас вама, 4 тако да се ми сами хвалимо вама по црквама због вашег и вере ваше у свима вашим и подносите. 5 То доказ праведнога суда да се царства за и страдате. 6 праведно у Бога да врати муке онима вас муче, 7 а вама муче с нама кад се Господ Исус с неба с силе 8 у пламеноме, да казни оне не Бога и оне не Господа нашег Исуса Христа. 9 Они бити вечном погибли од лица и од славе силе 10 кад у дан да се прослави у светима и да буде диван у свима га вероваше, сте поверовали сведочанству нашем. |
| ми знамо пут, сав пут од смртног до бесмртног, од смрти до од временског до у вечни живот. Све на том путу зависи од васкрслог Бога и Господа Христа и од нашег односа према од наше вере у и нашег целокупног живота по Светом вером у васкрслог Господа, и животом по вери, ми иако живимо на и док живимо на уствари васцелим смо животом на небу: наше на небесима, откуда и Господа свога Исуса Христа, преобразити наше понижено тело да буде телу славе ( Флп. 3:20–21 ). све што дао васкрслом и вазнесеном телу Свом, дао да би дао и телу нашем, природи уопште, те да бисмо и ми постали у природи – θεας κοινωνο φσεως» ( 2Пет. 1:4 ) кроз благодатним животом Господу нашем Исусу Христу – Богочовеку, и смрти, «у коме живи сва Божанства телесно» ( Кол. 2:9 ). Живи, да бисте се и ви испунили ( Кол. 2:10 ). 4,18 То васкрслог Господа Христа, не од ни од човека, васцело од – Богочовека и истинитог Бога у свима световима. Стога другога овим речима. и то нису речи, речи Бога Речи, поверене ми у Светом да их благовестим свима на од греха, смрти и – истинитим Богом и Господом Исусом Христом, под небом рода Богочовеком – Главом новог човечанства Цркве благодатног богочовечанства. Тако, ви имате у Господу Христу утеху на васцелом путу живота вашег: од колевке до гроба, и од гроба до Свеопштег и од Свеопштег кроз сву божанску вечност нашег чудесног и Господа – Исуса. Пета глава, 5,1–28 1 . Сол. 5:1–28 1 А за часе и времена, немате потребе да вам се пише, 2 сами тачно знате да дан као лупеж по 3 кад рекну: мир и сигурност! – онда изненада напасти на погибао, као муке на трудну жену, и они 4 Али ви, нисте у тами, да вас дан као лупеж изненади; 5 сте ви сви синови светлости и синови дана: нисмо нити таме. 6 Стога дакле не као остали, него стражимо и будимо трезни. 7 и се се 8 Али ми смо синови дана, будимо трезни, обукавши се (νδυσμενοι=обучени) у оклоп вере и и у наду на као шлем. 9 нас Бог не одреди за гнев, него за кроз Господа (=Господом) нашега Исуса Христа, 10 умре за нас, да ми, или стражили или спавали, с живимо. 11 Зато се тешите собом и (οκοδομετε) другога, као што и чините. |
| 3:8 извор многим пороцима; и оно доноси духовну смрт самом беспосличару. доказ да човек и наопако схвата и себе и живот. Време, и живот у времену, дати су човеку да стекне вечност, живот вечни. Зато сваки тренутак времена важан за човека као вечност: сваки тренутак нашег времена златник се парче вечности, а каткад и цела вечност (ср. Рим.5:14–20 ). Време вечност, – то о времену, то времена, то – смисао времена и непролазна вредност Тако ми апостоли и живимо; тако живе и сви сваки тренутак времена нас са са Ви сте сами сведоци о томе, док вама: ми не забадава хлеб ни у кога, него у труду и послу, дан и да не будемо на терет никоме од вас. Христово учи нас светом раду, и то непрекидном светом раду, и душу и тело преображавамо, их за живот вечни у Царству Господа Христа. 3:9 Ми вам проповедасмо и богонадахнутим речима и светим радом, да бисмо вам дали пример да се угледате на нас – ες τ μιμεσθαι μς, да нас подражавате. од до другог, вести и гласова, лакомислено времена, о! па то су душу сваким отровом, да вечном духовном при душа не ништа не ради ништа не жели ништа не воли ништа А свим тим душа само ради: себе. То пак и оно што жели од човека: да га умртви за Бога, и привуче к себи, и одвуче у царство А ми апостоли, зато смо апостоли да вас научимо и светом, божанском животу, са истинитим Богом и одводи у Царство у Царство славе и истине и радости. Христово лек од сваке смрти, а – од духовне. Зато оно у свету човечанском вредност: спасава од смрти, и осигурава живот вечни. Зато ми апостоли ништа друго и не знамо, и осим Христа, и распета и васкрсла, и свето преко кога нам све Бог и постао човек, да би човеку дао оно што Такво и блага вест за за то смрти и греха, све до доласка Господа Христа Бога у наш свет. Отуда, ништа за род од Благовести, од Господа Христа. се спасавамо од свих зала и свих смрти, и стичемо сва божанска блага, бесмртност и живот вечни. Стога Светог за род и од То разлог што Господ Христос и дао заповест: „да они од живе“ ( 1Кор.9:14 ; ср. Мф.10:10 ; Лк.10:7 ; Гал.6:6 ; 1Тим.5:17 ). Тако и поступамо ми апостоли. вама то право нисам хтео да користим, да бих примером многе од вас излечио од идолопоклоничког недуга и нерада, ако се размноже вама могу извршити страшан душа. |
| «Мир вам мир вам; не вам га као што Нека се не срце ваше и нека се не ( Ин.14:27 ) животом Богочовек донео све ново: и Истину, и Правду, и и Живот, и Мир, и Доброту, и Савршенство. Нарочито Мир. Мир од чега? Мир од смрти, се Христов човек не звери – смрти; мир од греха, се и не пошто га Христос мир од и он потучен до ногу. То Мир долази од духовне са Господом Христом, тим греха, смрти и у свима световима. Богочовеком, божанским свепобедним силама ( Кол.2:9 ), човек се ничега и никога не плаши у овом свету; срце заиста миром, превазилази сваки ум» ( Флп.4:7 ), и «мир влада у срцима» ( Кол.3:15 ), те се срце не плаши и не никога до Бога. мир богочовечански, ту слободу од греха, смрти и само Богочовек, и нико други; зато та слобода, и мир у слободи, нешто изузетно Христово, нешто шго само Христос може дати, а никада свет или ма ко од овога света. То и подвлаче Спасове речи: «Мир вам мир вам; не вам као што свет да се не плаши срце ваше и да се не – Како свет мир? Увек са примесом греха или у самом миру или у средствима се долази до мира или спроводи мир. Само у слободи од греха – прави мир (ср. Ин.8:32,34:36 ): мир у савести у срцу у души у уму у друшгву у роду Сваки друга мир псевдомир, и разноврсних немира и зала. «Чусте да вам казах: Идем, и вама. Кад бисте Ме обрадовали бисте се што рекох: идем Оцу; Отац од Мене. А сада сам вам рекао, него се збуде, да када се збуде.» ( Ин.14:28–29 ) Богочовек собом повезао род са Богом; васпоставио везе грех покидао. Он то учинио, себе, понизивши себе до човека – учовечивши се. акт божанске не могу да схвате, нарочито пре но што се Господ узнео са телом, послао с неба Светог како то да «Бог постане тело», да живи у трошном и телу Па чак ни онима као ученици на Вечери. био богочавечански А слава у томе: да се као прослави вечно божанском славом на начин што га Богочовек узнети као и посадити с десне страие Бога Оца, изнад свих Херувима и Серафима. У томе радост Али ту радост ученици на Вечери, нису видели Исуса. Зато што носилац тела Исус од Оца. Зато говори учемицима: «Чусте да вам казах: идем, и к вама. Кад бисте имали к мени, онда бисте се обрадовали што рекох: идем к Оцу; Отац од мене»: од човечанске лрироде, не од Божанске. Али све то Спас да би, када се то оствари, било разлог за веру у као Богочоввка и и |
| Али при свему томе, никада не ово: све то ми имамо од Духа Светог, и само Духа Светог, због чудесног и нашег, Господа Исуса. ради и Дух Свети у свет» 7 ; ради Он и у Цркви спасоносно Богочовечанско дело. да Господ Христос, ваистину дошао у наш свет и извршио подвиг ни Дух Свети не би дошао у наш свет. Са Господа Христа у нашем свету и кроз Богочовечански све Божанско постало човечанско, наше, и то наше тело, наша стварност. Логос постаде тело – човек ( Ин.1:14 ), и тиме нама дарова и дар, само Бог може даровати. Шта дар Христов ( Еф.4:8 )? Све што Господ Христос као Богочовек донео свету и урадио за свет. Α донео Божанства» да би као у дару учествовали у живели у живели и испунили себе сваком Божанства ( Еф.3,19; 4,8–10; 1,23 ; Кол.2:10 ). И дао као дар Духа Светога да би благодатних сила уселили у себе Божанства. Α све то главни дар Богочовека Христа свету, дар – сведар: Цркву. У су сви дарови Божанства. Сва се та благодат свакоме од нас по мери дара Христова ( Еф.4:7 ). Али од нас зависи, од наше вере, и осталих подвига, колико се користити тим даром, колико и колико живети. По безмерном Свом, Господ Христос свима и свакоме оставио свега Себе, све дарове све сву Цркву Уколико се човек уцркви, оцркви, ухристови и охристови, утолико и има удела у дару. Α главни дар Он живот вечни. Апостол и благовести: Дар живот вечни у Христу Исусу Господу нашем ( Рим.6:23 ). У Богочовечанском телу Цркве дата сва благодат Божанства, благодат спасава од греха, смрти и нас, нас, нас, нас, нас, нас. Али свакоме од нас се та благодат по мери дара Христова. Α Господ Христос одмерава благодат по труду нашем ( 1Кор.3:8 ): по труду у вери, у у у молитви, у посту, у у кротости, у у смерности, у и у осталим светим врлинама и светим Божанским како се од нас користити даровима Господ Христос тако и дарове свакоме према пет таланата, другоме два, (ср. Мф. 25:15 ). од нашег личног труда зависи наше место у животворном Богочовечанском телу Христовом – Цркви, се протеже од до уврх изнад свих небеса над небесима. Уколико човек више живи Христове благодати, утолико и више дарова Христових у и утолико се више по као по сутелеснику Христовом, Богочовечанске силе Цркве Христове, тела Христова, силе нас од сваког греха, При томе сваки од нас живи у свима и ради свих; зато се и даровима нарочито када су од |
| 1,12 На целом путу живо да без непрестане они не могу ништа урадити на своме Многобрижни и Отац наш небески нас оспособи за удео у наследству светих у светлости». Уопште свете силе за свети живот се Божанством: од Оца кроз Сина у Духу Светом. За саборни живот «са свима светима» ( Еф. 3:18 ) се «удео у наследству светих у светлости». Бог светлост почива у Светима кроз светост (ср. 1 1:5). Наследство светих и (ср. 1Петр. 1:4 ), са свих страна неприступачном божанском, ништа смртно ни рушилачко приступити не може. 1,13 Грех погасио све светлости у нашем свету, и тама попала све наше очи, и овладала нашим светом. Упорним власт таме постала врховна власт у човечанском свету, и грехом и владала над родом Од и су «седели» у тами смрти потпуно (ср. Мф. 4,16 ; 1Ин. 2:8,9:11 ). Тек доласком Бога Логоса нас синула права светлост у тами греха и смрти. Права светлост, никаква тама обузети не може (ср. Ин. 1,5.9 .). Он – «светлост света», Он – «светлост живота» и влада и у свету и у животу. Где Он, ту царство светлости и власт светлости. Пославши у свет, Бог Отац нас «избави од власти таме и премести у царство Сина у царство светлости. за Господом Христом, не ходе по тами него «светлост живота» ( Ин. 8:12 ). Прелаз из власти таме у царство светлости врши се вером у Христа (ср. Деян. 26,18 ; 1Петр. 2:9 ). светлост на свет, да ни у мене не остане у тами» ( Ин. 12:46 ). У Господу Христу «синови светлости», и сама светлост; и живе као синови светлости (ср. Еф. 5,8 ; 1Сол. 5,5 ; Мф. 5:14 ). таме свети апостол назвао власт 6 Речи: «избави нас од власти таме» значе: избави нас од заблуде, од власти од Апостол рекао просто: од таме, него – од власти таме, пошто има над нама велику власт и господари. Тешко бити и просто под а под са теже. Бог показа не само у томе што нас ослободи од таме. Нема велика ствар ослободити од таме; али увести у Царство, како разноврстан дар! Он ослободи нас смо лежали на дну понора; и не само ослободи, него нас и у Царство преведе. И то – «у царство Сина Свети апостол каже не просто: у царство небеско, него речи велику важност назвавши царство небеско Царством Сина, нема похвале од ове, као што на другом месту каже: ако трпимо, с и царовати ( 2Тим. 2:12 ). Нас вели, онога чега и Сина, и то помрачене премести тамо где Син, у исту са славу. 7 |
| 6:6 Зато нас томе уче, наши су спасиоци. нам кроз а у сва блага непролазна и вечна, небеска и божанска. се труд ничим не може исплатити, нити наградити. права награда на небесима (ср. Мф.5:12–19 ). се о вредности – души, и човеку и вечно благо – душе, ваши све време живота троше на то што вечно, а ви за то им од добара. Гле, ваши – спасиоци ваши су у улози А то на опомену и на поуку вама: вам од од Стално заузети вечних божанских блага од вама спасаванима, они се не брину о храни и зато ваша дужност да ви ту бригу бринете о нека од живе ( 1Кор.8:14 ). То на и и и вама: и и ученицима. Ви зависите од у ономе што вечно за вас и по вас, а они зависе од вас у ономе што и потребно за телесног живота. То тако, да бисте се смиравали и друге као добротворе. Сви сте ви у исто време и и дародавци: ви сте они вечну духовну храну, а они су ви телесну храну. А богатство и и ваше од вас него од Бога: и све што на од Бога и Царство небеско, од Бога. А ваш и само труд, само ревност. Зато се свакоме дати плата по труду ( 1Кор.3:8 ). 6:7 Смешна лакомислена убитачна човекова самообмана: хтети изиграти и свеправедног Бога; изиграти ма кад и ма у чему. Бог цени и суди човека по васцелом и и по делатности и човеково више него Али Бог увек и види и оно што у човеку. А у човеку више него тело, и су дела телом, посредством тела; а душа, савест, срце; су мисли, намере, и многа душевна и И у томе прави човек, одговорни човек. То баш и и човеков живот по телу у свету. А Господ прати сва у човеку од заметака, па до потпуне зрелости, до савршене уобличености Он види како се у човеку мисао, како расте, сазрева, како се покаткад облачи у форме, руха, или како сва влада свим телесним животом човековим. Што човек у себи и у свету око себе, то и ако не оно сигурно на дан Страшнога суда. Дотле, он и може заборавити себе, а можда и многе око себе, али на Страшном суду, сам српом на очиглед свима живота свога. Тада све обмане и самообмане, варао себе и и мислио да вара и свеправедног Бога, пасти на самог, вратити се као вечна да му оне буду и вечност и непролазни свет. Тек тада он свим очима свог сагледати и увидети да изиграо не Бога себе. |
| Свака душа и недовршена и несавршсна – све док се Христом Богом не доврши и не усаврши. Исто тако, мисао и недовршена и несавршена – све док се Христовом не преобрази у христомисао, у богомисао. Због тога и чезне за тим душа и кроз молитве и сузе: Господе сваку мисао преобрази у богомисао! – И Господе свеблаги, свако преобрази у О, и мисао и и живот мука су духу – све док се Христом Богом не преобразе у богомисао, у у богоживот. Но када мисао гордо и упорно Христа, онда она полуди у човеку, и полуди, и живот полуди; и човек суманито хита из зла у зло, тоне из греха у грех – док сав не потоне у вечно царство греха и зла: пакао. Само свечудесни Господ Христос као Богочовек блаженство за мисао – вечно блаженство, и вечна благовест, и вечни и вечна радост … Он, само Он у свима и световима: Он – Он – Свемилостиви, Он – Свежалостиви … све то у виду, свети Апостол са херувимском благовести «градите са страхом и трепетом» ( Флп.2:12 ). Пред вама и пакао и и смрт и живот, и и Бог . Ваше зависи од вас: од одлучности и ревности ваше у вери у у молитви у посту вашем, у кротости у вашем, у врлини то и силе, свете силе, ви – од чега, од кога? Од греха, од смрти, од Ето какве и противнике имате. Ко да их се не плаши? Та они руше и душе наше, и савести наше, и срца наша, и тела наша, и живот наш, и истину нашу, и правду нашу, и веру нашу, и Бога нашег. Руше, руше ако нисмо ревности у светим врлинама Грех, смрт и – страшне и разорне силе; само их Христом Богом можете савладати и спречити да вам не разоре душе. Зато нама никада ни вере, ни ни молитве, ни поста, ни ни ревности, ни нити врлине при нашег. Увек стражите са страхом и трепетом, врло вешт и лукав и вичан у у у зграде вашег. Зато се браните од увек наоружани – светим и светим врлинама (ср. Еф.6:10–18 ). И сигурно га победити, и он од вас, и ви сазидати зграду свога. Свеистинити у Своме Божанском ову истину: Покорите се Богу, и противите се и од вас. Приближите се к Богу, и Он се приближити к вама ( Иак.4:7–8 ). – Градите са страхом и трепетом, да вас греси ваши, пороци ваши, страсти ваше не одбаце далеко од Бога. Одбаце ли вас, лако срушити зграду вашег, срушити вашим рукама: вашим вашим вашим |
|
|
