| 57 . Стварно, то ум и разум и може познати, осазнати, пресвету Цркве Спасове, и друго до сав Богочовек Христос у свим божанским и човечанским савршенствима и стварностима? Ум у ма датости и стварности; разум у ма датости и стварности, не мож емного ни захватити, а камоли обухватити безграничне стварности Богочовечанског сав у Богочовечанском телу Цркве Христове. Ту све само до и свака од неизмерно и несагледно превазилази сваки ум и разум А те свете и божанске Богочовековог и богочовечанског тела Цркве, све су саткане од божанске Христове, и безграничне на свим тачкама Та божанска, та богочовечанска увек и у свему надумна и и несагледна. Од се растапа у и расипа у «Осана». Та у исто време и врело истинског божанског, богочовечанског и Отуда и новозаветни гносеолошки принцип: Бога, зна Бога» ( 1Ин.4:78 ): зна Бога надумним, надразумним у коме сав наш боголики и човек. А ту човек и у себи до размера само у Цркви са свима светима кроз свете и свете врлине. таквим благодатно-богочовечанским животом он од и страсти душу и ум и срце, их божанским те они, Христом, способни за истинско и за истинско натприродног и надумног. 58 . До вере и Христа ( Еф.4:13 ) долази се само у са свима светима, само саборним животом са свима светима, под врховним руководством светих Апостола, Пророка, Пастира и А води и руководи Дух Свети, од Педесетнице па кроза све векове до Страшнога Суда. А Дух Свети и дух у телу Цркве(ср. Еф.4:4 ). У и од и вере и Сина Господа нашег Исуса Христа. Сва истина вере у Христа и о Христу налазе се у Духу Истине, нас и уводи у сву ту истину, и (ср. Ин.16,13; 15,26; 14:26 ). Он наше Христа са саборним срцем Цркве, и наше Христа са саборним Цркве. Тело Цркве има срце» и душу» (Дап.4:32). У то срце – саборно срце Цркве, у ту душу – саборну душу Цркве ми улазимо, и са се благодатним Духа Светога, ум пред светим саборним умом Цркве, дух пред Светим Духом Цркве. И тако стичемо у себи непролазно и да смо и исте вере у Господа Христа са свима светим апостолима, пророцима и праведницима. Исте вере у Господа и истог о Господу. |
| Приликом растанка Исуса Христа с ученицима на гори пре они су се заинтересовали: Онда они сабрани питаху Га Господе, ли у ово успоставити царство А Он им рече: ваше знати времена и рокове Отац задржа у власти (Дап. 1, 6-7). А ми смо често радознали да сазнамо, се да видимо Светог Писма да одредимо рокове и времена. Рок другог доласка су много пута секташи – адвентисти, али, наравно, се нису остварила. Морамо имати на уму да Дан изненада, као лопов (2 Петр. 3, 10). Други долазак Господа бити попут изненада од неба до другог (в.: Мт. 24, 27). Само то треба да знамо и да се више не радознало. Господ у светог рекао: Ево долазим као лопов; благо ономе бди и чува да не ходи наг и не виде срамоту (Откр. 16, 15). Благо ономе ко у чистоти сачувао срце, ономе наготу угледати стану на Страшни Суд. Он бити пред Богом и пред Благо ономе ко стане у праведности, у светаца. Христов долазак за нас бити потпуно неочекиван. кад говоре: Мир и сигурност, тада на изненада као бол на трудну жену, и Али ви, нисте у тами, да вас дан затече као лопов. сте ви сви синови и синови дана; нисмо нити таме. Зато спавати, као и остали, него и будимо и се се (1 Сол. 5, 3-7). Крстили смо се Светим поверовали смо у Христа, идемо за трудимо се да заповести, Он Светлост се не гаси, све оне Га воле. Нисмо с онима гину у греховима, у нечистоти, никад нису о души. А ми, пошто смо синови дана, обуцимо се у штит вере, нас сачувати од ужарених стрела лукавог, испунимо се пламеном надом у Бога, нас спасава. Добили смо дарове благодати, не се да станемо на Суд Христов. Свети апостол Павле каже: поодмаче, а дан се приближи. Одбацимо, дакле, таме и обуцимо се у (Рим. 13, 12). За нас, смо пошли за Христом, прошла греховна и приближио се дан увек треба да будемо спремни да дочекамо, као човек се спремио на далеки пут, вером, надом и се Христових речи: Нек буду бедра ваша опасана и (Лк. 12, 35), живимо тако да се с пред Господа, не угасе. Амин. 14 мая 2017 г. скрыть способы оплаты скрыть способы оплаты Комментарии Подпишитесь на рассылку Православие.Ru Рассылка выходит два раза в неделю: Мы в соцсетях Подпишитесь на нашу рассылку |
| У име Оца и Сина и Светога Духа! По истеку четрдесет дана после Свог након што се Господ више пута ученицима, Он их усходи на Маслинску гору, их и на очи се узноси на небо (в.: Мк. 16, 19; Дап. 1, 9). растанак с Божанским истовремено за ученике и велику радост. Црква тако и се Господ учинио радост ученицима давши им Светог Духа.“ се од ученика Господ им говори о томе да бити крштени Духом Светим, да им послати посебну благодат одозго и заповеда им да не иду из и да тренутак. И они су се десет дана налазили у храму и поред Бога у молитвама и славословили су Га. Прошло више од две година, ми, православни смо обучени у ову благодат Светог Духа, и данас нам Господ поново говори о томе да се не од Небеског од Цркве и да Га опевамо. И залог наше благодат Светог Духа, она Утеха нам Господ траже утеху у свему и свачему: у телесном у у погубним разонодама, у разним бесмисленим подухватима. Траже утеху у себи, и чак често грехове: „Морао сам да се утешим, да се опустим, да у нечему уживам како бих ублажио отклонио стрес, олакшао тежак живот.“ Много данас оних стрес жестоким а да ни сами не да обични алкохоличари. Насупрот томе Господ нам истинску утеху – благодат Светог Духа. Само да сами не одлазимо од Небеског од ове божанске благодати, да не ходимо у тами, као што нам данас каже апостол Ако речемо да имамо с и у тами ходимо, лажемо и не творимо истину (1 1, 6). Господ се данас вазноси на Небо и сести с десне стране Бога Оца позива да не лажемо, да поступамо по истини. Он омива наше грехове, чисти нас, животом, као што су животом биле речи кад су се апостоли од на гори. Благодат Светог Духа нека буде са свима нама и Божански Господ нека нам Божанску благодат – а ми Му одговорити Га у псалмима и молитвама у векове векова. Jepoмohax Urhamuje (Шестаков) Са руског Марина 5/29/2020 Ваш коментар Налазимо се на друштвеним мрежама |
| Због свог апостол изузетног дара Он се пред свима нама пре свега као човек друге доводи Христу. У се свега трипут налази у центру Први пут кад доводи Петра код Христа. Затим, кад код Господа доводи дечака с пет хлебова и две рибе. И напокон, кад доводи Грке у Христово присуство. За апостола била велика радост да доводи друге Господу. била да с другима подели славу у му дато да Стекавши с Господом он цео живот посветио томе да у ово доведе друге. Из апостола знамо да на паганских власти да га разапети због тога што проповеда Христа одговорио: „Кад бих се плашио крста не бих га проповедао.“ И кад био распет он наставио да проповеда о Крсту и многе вери. Апостол Првозвани велики пример за то да не може да чува дар за себе. Такав закон светости. Тако Филип доводи Натанаила код Христа. Тако апостол Павле чувши на суду Агрипине речи: мало па ме наговорити да постанем рекао: „Молио бих Бога и за мало и за много да би не само ти него и сви ме данас били такви као и што сам, осим ових окова“ (Дап. 26, 28-29). Он у Духу Светом сведочи о жалости и непрестаном срца због сународника не у Христа. Спреман да сам буде од Христа, односно да оде у пакао због сродника по телу (уп. Рим. 9, 1-3). Тако преподобни Серафим Саровски се целог живота до крви залагао за чистоту био спреман да оде на вечне муке због су одступили од да то било Тако преподобни Силуан Атонски непрестано о жетви Суда са сузама ширио руке у молитви, као да све Свети апостол По црквеном он посетио на много векова бити подигнут град благословивши крстом и предсказавши славну онима су примили први по плодовима светости, посебно у подвигу мучеништва. Апостол свих оних смерно, и верно, и без зависти место прво. Зашто се у Светом Духу свеци у животу радовати друге изнад себе? Зато што су пре него што су спознали шта значи научити се с онима се сазнали шта значи плакати с онима плачу. Зато што радовати се с онима се значи испунити Христову заповест обухвата све заповести: „Научите се од Мене, сам кротак и смирен срцем“ (Мт. 11, 28-30). Како бисмо заувек били вечне радости Христовог |
| Какве су катастрофалне последице за преостале православне Србе на Косову и уз на и имовине – о томе не треба ни говорити (први био продао Албанцима црквену имовину у народу да то исто чини). Док следбеници за „великомученика“ и гуруа, Сабор новцем „великомученик“ куповао по Сремчици и другим местима? новцем скоро сваке друге године кола, док му народ на Косову и грцао у и беди? ни до данас одговорио на акт Светог Синода (бр. 427 од 13. априла 2010. године): шта се десило са милионским средствима са банковног конта у Солуну, од добротвора за народу, по дозволи Павла, на име? На званично Светог Синода о средствима са тог конта, одговорио (актом Ебр. 16 од 19. априла 2010. године): Ко има право да се меша у личне ствари, као слободног се, Не ли се та средства у нимало „катакомби“ и зграда широм посебно место заузима троспратно у родном селу се управо завршава? 4. управо писмо монаха као и две „посланице“ „црквено-народних сабора“ (одржаних у Лозници код Чачка (2013. и 2014. године), у прилогу писму доставио Сабору, дошао до непобитног Бивши епископ рашко-призренски „секту Артемита“ идеолошки почео формирати делом монаха – од самог почетка око као „свог духовног оца“. Добро то што их васпитавао у духу али поразно што их секташки везивао за себе као истинског тумача вере, временом све друге епископе Српске Цркве, на челу са Павлом и за или како сâм каже: за „глобалисте, екуменисте, паписте“ и При томе он очевидно намерно да од тих истих и епископа изабран за епископа, као и то да сви они до исти Символ вере и држе се трократног епископског вере, датог пре свога епископског као што га и он сâм дао пред У прелести и се налази нови монтаниста, се види по томе што Црква кроз векове лажне и проглашавала тек онда када би они на Саборима били свестрано испитани и проверени од Светих Отаца. Црква се никада од Сабора (51. године) на суд ма ко он био, него се увек држала оног апостолског и саборног начела „изволи се Духу Светом и нама“ (Дап 15,28). Свргнути, одлуком Светог Сабора, епископ сматра се како од следбеника на „црквено-духовним саборима“, тако и по самом за држи неискварене вере“, а у „црквеном расколу може бити само неко ко изневерио По „Црква само тамо где се чува истинска и неискварена вера“, што значи само код Он се „по Промислу од српског и Сабора сматра да чувар и носилац истинске вере. |
| Мислим да схватате о чему реч. Будимо спремни да учинимо више него што зло тражи, ако у изгледу да се грешник поправити, да схватити. У сваком не будимо пасивни, него узмимо у погледу добра. Колико дабоме, оних злих постало због тога што су показивали ту реч Христову колико воле колико се труде да се и они схвате да иду, у пропаст. Нека Господ помогне да и нама буде и да из према волимо чак у смислу да се молимо Богу, али и ми да животом, е да и они схвате да иду у пропаст духовну, у муку вечну, да се и спасу. Бог вас благословио! 20. 1997. Cbeta Магдалина Беседа на на Свету Магдалину у цркви Свете Магдалине у Белом Потоку „И би после тога, и он по градовима и по селима и Царство и Дванаесторица с и неке жене беху излечене од злих духова и болести: звана Магдалина, из je изашло седам демона, и жена Хузе, пристава Иродова, u Сусана, u друге многе му служаху ( Лк. 8:13 ; зач. 34) У име Оца и Сина и Светога Духа. Богу се помолисмо, и сестре, и данас и тако почесмо дап. И кад се дигнемо из да се помолимо Богу, да упутимо наше прве мисли, наше молитве, да благослови и помогне свима па и нама. То оно што да смо ми православни и да знамо заповест Господа Исуса Христа: „Прва вели, заповест: Господа Бога свога свим срцем и свом и свом снагом Ово вели, прва и заповест“. А друга као и ова: свога као самога себе“. Ако заиста будемо волели Бога као свога Оца небескога, онда Он указати према нама, свима нашим у дому и свом народу нашем и свим добре у овом свету. И ако будемо волели се о томе у породици па онда све шире и шире, да заиста волимо и народ и сваки други народ у свету, и кажем и све добре Свети каже: „Како можете говорити, како можемо говорити да Бога кога не видимо, ако не будемо волели брата свога кога видимо“, а „Ако заиста Бога као Оца, ми и децу, а то су наши (уп. 1Ин. 4:20–21 ). Дакле, из према Богу, из истиче и према и обратно. То оно што у овом свету. Зато Господ Исус од нас тражи да и и свети апостол каже: „каква то корист, шта нешто нарочито ако волимо оне нас воле, него ако волимо и оне нас мрзе и гоне“. То права Господ Исус каже: „да се угледамо на Оца нашег Небеског кишу и добрима и злима, сунце и праведним и неправеднима“ ( Мф. 5:45 ). |
|
|
