| Кашич Душан, д-р. Смисао Српске Црквене историйе. Београд, 1969. Кашич Душан, д-р. Српски манастири у Хрватской и Славонийи. Београд, 1971. Кашич Д.-Станье у Печкой патрийаршийи после емиграцийе. Патрийарха Арсенийа 1///«Богословлье». 1960. Кнь. 1. Леонид, архим. Славенско-српска кньижница на св. гори Атонской//«Глас-ник српск. научн. друштва». 1859. Кнь. 47. Манастири и фреске Српске Православие Цркве. Београд, 1970. Медакович. Повестница Црне Горе. Земун, 1850. Милакович. Историйа Црне Горе.Задар, 1856. Миличевич М. Манастири у Сербийи. Београд, 1867. Милошевич М. Општи лист патрийаршийс Печке//«Гласник српск. научн. друштва». 1872. Кнь. 35. Никетич Светозар. Историйски развитак Српске Цркве. Београд, 1870. Никодим Милаш., епископ, д-р. Историйско-канонички поглед на установль-енье српско-румунске (Далматинско-Буковкчке) митрополийе. Задар, 1873. Никодим Милаш, епископ, д-р. Православна Далмацийа. Нови Сад, 1911. Никодим Милаш, епископ, д-р. Списи о историйи Православие Цркве у Далматинско-Истрийском владичанству од XV до XIX века. Задар, 1898. Патрийарх Арсенийе III и ньегово доба//«Хришчанский Весник». 1890. Кнь. 5. Пейич Славко. Знамените српске православке. Београд, 1969. Попович Владан, проф. Св. Сава и проблем развитка наше културе. Београд, 1961. Попович. Историйа Црне Горе. Београд, 1896. Посланица светога архийерейског сабора Српске Православие Цркве поводом прославе 750-годишньице црквене аутокефалности (1219 —1969). Београд, 1969. Протич Милисав. Читанка о манастиру св. Стефана у Сланцима — Метоха Хиландарског. Београд, 1972. Рувараи И. Мойсийе Петрович, митрополит Београдски (1713 — 1730)//«Споменик српске кральевске Академийе». 1898. Кнь. 34. Рувараи, И. Одломци о грофу Дйурдйу Бранковичу и Арсенийу Црнойевичу. Београд, 1896. Рувараи, И. О каталозима Печких патрийараха//«Гласник српск. научи, друштва». 1868. Кнь. 23. Рувараи, И. О Печким патрийарсима од Макарийа до Арсенийа III (1557 — 1690). Задар, 1888. Ружичич Н. Кратки историйски преглед узайамних односа измедйу Српске и Грчко-Цариградске Цркве и ньихових представительа од првог времена ньиховог познаваньа па до нас. Београд, 1875. |
| Леонид, архим. Славенско–српска кньижница на св. гори Атонской//«Глас–ник српск. научн. друштва». 1859. Кнь. 47. Манастири и фреске Српске Православие Цркве. Београд, 1970. Медакович. Повестница Црне Горе. Земун, 1850. Милакович. Историйа Црне Горе.Задар, 1856. Миличевич М. Манастири у Сербийи. Београд, 1867. Милошевич М. Општи лист патрийаршийс Печке//«Гласник српск. научн. друштва». 1872. Кнь. 35. Никетич Светозар. Историйски развитак Српске Цркве. Београд, 1870. Никодим Милаш., епископ, д–р. Историйско–канонички поглед на установль–енье српско–румунске (Далматинско–Буковкчке) митрополийе. Задар, 1873. Никодим Милаш, епископ, д–р. Православна Далмацийа. Нови Сад, 1911. Никодим Милаш, епископ, д–р. Списи о историйи Православие Цркве у Далматинско–Истрийском владичанству од XV до XIX века. Задар, 1898. Патрийарх Арсенийе III и ньегово доба//«Хришчанский Весник». 1890. Кнь. 5. Пейич Славко. Знамените српске православке. Београд, 1969. Попович Владан, проф. св. Сава и проблем развитка наше културе. Београд, 1961. Попович. Историйа Црне Горе. Београд, 1896. Посланица светога архийерейског сабора Српске Православие Цркве поводом прославе 750–годишньице црквене аутокефалности (1219—1969). Београд, 1969. Протич Милисав. Читанка о манастиру св. Стефана у Сланцима — Метоха Хиландарског. Београд, 1972. Рувараи И. Мойсийе Петрович, митрополит Београдски (1713 — 1730)//«Споменик српске кральевске Академийе». 1898. Кнь. 34. Рувараи, И. Одломци о грофу Дйурдйу Бранковичу и Арсенийу Црнойевичу. Београд, 1896. Рувараи, И. О каталозима Печких патрийараха//«Гласник српск. научи, друштва». 1868. Кнь. 23. Рувараи, И. О Печким патрийарсима од Макарийа до Арсенийа III (1557 — 1690). Задар, 1888. Ружичич Н. Кратки историйски преглед узайамних односа измедйу Српске и Грчко–Цариградске Цркве и ньихових представительа од првог времена ньиховог познаваньа па до нас. Београд, 1875. Слийепчевич Дйоко, д–р. Историйа Српске Православие Цркве. Кнь. 1. Минхен, 1962. Сретькович Г. Краль Вукашин убио цара Уроша. Београд, 1881. |
|
|
